Poetika prozaického textu v slovenskej literatúre od prelomu štyridsiatych a päťdesiatych rokov 20. storočia odráža v literárnohistorických súvislostiach viacero jednotlivostí. Tie sa postupne napájali na výmenu spoločenských a politických reálií, reagovali na reminiscencie doznievajúceho literárneho života prvej polovice 20. storočia a na štatút autora v medzivojnovej literatúre, na formovanie povojnového konceptu a deklarovaného programu novej, modernej slovenskej literatúry, na autorskú aj literárnovednú generačnú výmenu, na selektovanie dominantnej látky a tematiky popri prozaickej projekcii indivídua v próze debutujúcich autorov na konci päťdesiatych rokov. V názorovo zložitých pohyboch a diferencujúcich sa estetických a poetologických procesoch treba spomenúť genologické pohyby a nimi iniciované morfologické, estetické a noetické ambície debutantov. V zložitom kultúrno-spoločenskom období sa mení postavenie, rola, závažnosť aj spoločenská dominancia spisovateľa, ktorý po skončení druhej svetovej vojny stál pri prameni všetkého "nového", čo malo posunúť slovenskú literatúru do európskeho priestoru. and At the turn of the 1940s and the 1950s poetics of a prosaic text in Slovak literature reflected several individual items in a literary historical context. They were gradually connected to the changes in social and political realities, the reminiscences of a fading literary life of the first half of the 20th century and the status of the author in the inter-war literature, the post-war concept formation and the declared program of new modern Slovak literature, a generational exchange comprising authors and literary history, the selection of the dominant themes in addition to the prosaic projection of an individual in the prose by the debutants at the end of the 1950s. Among the complex changes in opinions and differentiating aesthetic and poetological processes it is necessary to mention the genealogical movements and morphological, aesthetic and noetic ambitions of the debutants initiated by them. In the difficult cultural and social period, the status, role, importance and social dominance of a writer undergo substantial changes. After the Second World War, it is the writer who was the source of all the "new" which should have moved the Slovak literature to Europe.
У склопу разматрања стања славистике у савременом свету, у раду је представљен извештај о организовању XVI Међународног конгреса слависта у Београду 2018. године. У средишту пажње је утврђивање опште тематике Конгреса; ту је и прецизирање форме рада, одређивање квота учесника, избор тематских блокова, формулисање пленарних реферата и сл. Све активности Председништва МКС-а , па и оне које се тичу измена у правцу модернизације МКС-а, морају имати у виду дугогодишњу традицију постојања и рада Међународног комитета слависта, и бити усмерене на развијање и неговање славистике у свим земљама света. Посебно је важно укључивање младих у рад МКС-а. and As a part of the state analysis of the Slavic culture in contemporary world, this paper represents a report on the organization of the XVI International Slavic Congress in Belgrade in 2018. The main focus is to determine the general theme of the Congress. There is also a refinement of the paper form, determination of the participant quota, the selection of thematic blocks, the formulation of the plenary presentations etc. All activities of the ISC Presidency, including those related to the modernisation of the ISC are to be considered in accordance with a long tradition of existence and work of the International Slavic Committee and be focused on the development and nurturing of Slavic studies in all countries around world. It is particularly important to involve young people in the work of the ISC.