Text view
Universal Dependencies - Serbian - SET
| Language | Serbian |
|---|
| Project | SET |
|---|
| Corpus Part | train |
|---|
| Annotation | Samardžić, Tanja; Ljubešić, Nikola |
|---|
View options
Tags:
Javascript seems to be turned off, or there was a communication error. Turn on Javascript for more display options.
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
-
Kao što su i dablinske ulice kojima sam prošao jedne oktobarske večeri, čitav vek nakon „odiseje” Leopolda Bluma, predstavljale samo bledu kopiju Džojsovog grada. U velikim književnim delima prebiva neprolazni oblik stvarnosti koji nam u životu stalno izmiče, jer uvek stižemo kasno, toliko kasno da ono što tražimo ne prepoznajemo kad mu se približimo. Ulica u kojoj smo odrasli, i koju smo napustili, da bismo se nakon tri, ili četiri decenije ponovo vratili, nije ista ulica, zatrpana je životima koji su se odvijali u našem odsustvu, i zalud ćemo u detalju sa fasade neke kuće koji je ostao nepromenjen, i lebdi u bezmerju našeg pamćenja kao parče jarbola nakon brodoloma, pokušavati da uspostavimo ulicu koje više nema. Samo prostori koje smo kao čitaoci naseljavali, ostaju za čitav život pouzdana kopna na koja se uvek možemo vratiti. Jer u literaturi stvarni svet stiče čvrstu kauzalnost koja je zbog razvučenosti svakodnevice u životu skrivena. Takvo delo ne nastaje na osnovu unapred smišljenog koncepta, za pisaćim stolom, u igri papirnatih likova, u jalovom nadgornjavanju sa književnim precima i savremenicima, u traženju nekakvog ključa kojim bismo otvorili vrata bez brave. Takvo delo se piše koracima koji odjekuju u bezdanu vlastite samoće, kada sa stvari, predmeta i ljudi spadnu koprene, kada se život raspadne u bezbroj mogućnosti, i svaka nepoznata egzistencija postane deo intime onoga ko se toliko odmakao da čitav univerzum pulsira ritmom njegovog srca. Velika dela uvek nanovo preslože život. I čitalac, nakon što je zaklopio knjigu koju je pročitao, poneće aveti likova u stvarnost svakodnevice, dovršavaće njihove putanje izvan vremena i prostora omeđenih okvirom romana. I ne samo da će modelirati njihove sudbine prema parametrima vlastitog univerzuma, već će ti modeli upisani u talog čitaočevog iskustva na neki posredan način postati orijentiri jedne umetnošću nadograđene stvarnosti. U večnom ponavljanju istog, svaki čovek ima svoje zemaljsko vreme, i ne samo vreme već i mogućnost da ostavi nekakav trag, da se ne prepušta stihiji, da se menja i da bude bolji.
Download XML • Download text
• Sentence view • Dependency trees