sr-set-train-news.sr.10

Universal Dependencies - Serbian - SET

LanguageSerbian
ProjectSET
Corpus Parttrain
AnnotationSamardžić, Tanja; Ljubešić, Nikola
Javascript seems to be turned off, or there was a communication error. Turn on Javascript for more display options.
index • sentence 1 - 6 < sentence 7 - 17 > sentence 18 - 28
I tako svaki dan. Hronična deprivacija sna, kako pokazuje istraživanje objavljeno u maju ove godine u The Journal of Neuroscience, ima i značajnije posledice od navedenih, koje dovode do toga da mozak počinje da „jede sam sebe”. Profesor Mišel Belesi sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Viskonzinu i njegovi saradnici ispitivali su uticaj deprivacije sna na miševima i pokazali da se usled hroničnog nedostatka sna povećava rizik od demencije, i da su mogući uzročnici glijalne ćelije. Glija čini deset puta veći deo strukture našeg mozga od neurona. Smatra se da su glijalne ćelije evoluciono podjednako značajne za čoveka koliko i neuroni, a nakon deprivacije sna aktivirano ih je duplo više nego što bi trebalo. Glijalne ćelije čine imunski sistem mozga, pri čemu imaju zadatak i da otklone sav oštećen materijal u mozgu i na tim mestima naprave takozvani „glijalni ožiljak”. Pri normalnom radu glijalne ćelije prave membrane koje predstavljaju zaštitne pregrade u mozgu, a otklanjaju samo materijal koji je zaista potrebno otkloniti. Veliki broj bolesti mozga, naročito autoimunih, počiva na disfunkciji glijalnih ćelija. Belesi i saradnici su otkrili da glija pojačano radi nakon deprivacije sna, što dovodi do toga da „pojede” i delove mozga koji nisu oštećeni. Istraživači predlažu da bi ova disfunkcija mogla biti povezana sa Alchajmerovom bolešću i sličnim demencijama. Nije sasvim jasno koliko se dugo mogu osećati posledice deprivacije sna.

Download XML • Download text • Sentence view • Dependency trees