s-1
| Grčka otvorila novi Muzej Akropolja |
s-2
| Švajcarski arhitekta Bernar Čumi projektovao je objekat 21. veka u kome će biti smeštena blaga Akropolja. |
s-3
| Međutim, da li će to pomoći Grčkoj u njenoj kampanji da povrati nedostajuće mermere Partenona? |
s-4
| Skulpture su postavljene u specijalno projektovane metalno-drvene sanduke punjene polistirenskom penom. |
s-5
| U nedelju, 14. oktobra, prva skulptura preseljena je u novi Muzej Akropolja. |
s-6
| Tri visokobezbedne dizalice korišćene su za prebacivanje remek-dela teškog 2,3 tone. |
s-7
| Glavni ciljevi poduhvata, koji je trajao 90 minuta, bili su preciznost i bezbednost. |
s-8
| 'To je istorijski događaj od velikog značaja', rekao je grčki ministar kulture Mihalis Lijapis. |
s-9
| On je nadgledao transfer zajedno sa arhitektom novog muzeja Bernarom Čumijem, 25 ambasadora država članica EU i brojnim novinarima. |
s-10
| Prebacivanje svih artikala u muzej bi trebalo da bude gotovo u naredna dva do tri meseca, zavisno od vremenskih uslova. |
s-11
| Temperatura, vetar i vlažnost mere se pred svaki transfer, koji se zaustavlja svaki put kada jako pada kiša ili duva snažan vetar. |
s-12
| Porozni predmeti se ne premeštaju u uslovima ekstremne vlažnosti. |
s-13
| Za pomeranje ukupno 4.246 antikviteta, ukupne težine 297 tona, koriste se tri dizalice. |
s-14
| Skulpture se stavljaju u specijalno projektovane sanduke od drveta i metala, punjene polistirenskom penom. |
s-15
| Svakog dana se prenosi najviše četiri sanduka. |
s-16
| Projekat se realizuje pod nadzorom glavnog inženjera Kostasa Zambasa. |
s-17
| Razgovori o izgradnji novog muzeja, koji će zameniti postojeći koji je sagrađen 1865, počeli su pre više decenija. |
s-18
| Bivša ministarka kulture Melina Merkuri je 1989. otvorila međunarodni konkurs za projekat novog objekta, ali odabrani projekat nikada nije realizovan. |
s-19
| U septembru 2001. održan je novi konkurs. |
s-20
| Jedan od sudija bio je Santijago Kalatrava, nagrađivani španski arhitekta. |
s-21
| Pobedio je projekat Bernara Čumija, švajcarskog arhitekte koji živi u Njujorku. |
s-22
| Projektni crtež prikazuje jednu od galerija novog muzeja. |
s-23
| Novi muzej nalazi se u podnožju Akropolja i pruža direktan pogled na Svetu stenu. |
s-24
| To je staklena konstrukcija na stubovima na tri nivoa i površine je 23.000 kvadratnih metara. |
s-25
| Nekih 30 odsto troškova izgradnje muzeja i transporta antikviteta, ukupno blizu 129 miliona evra, obezbediće EU. |
s-26
| Samo prebacivanje sadržaja muzeja koštaće 1,6 miliona evra, a antikviteti su osigurani na 400 miliona evra. |
s-27
| Prizemlje muzeja, koje nadgleda iskopinu Makrijani, sadrži privremeni izložbeni prostor i pomoćne prostorije. |
s-28
| Na srednjem nivou, gde se nalazi velika trapezoidna sala, nalaze se sve galerije od arhajskog perioda do Rimskog carstva. |
s-29
| Tu je i multimedijalni auditorijum, a na međuspratu bar i restoran, koji gledaju na Akropolj. |
s-30
| Konačno, na prvom nivou je Galerija Partenon. |
s-31
| Čitava kolekcija biće smeštena oko jednog spoljašnjeg dvorišta i pokrivena vrhunskom staklenom tehnologijom. |
s-32
| Dizajn novog muzeja omogućava posetiocima da proučavaju mermere Partenona dok istovremeno gledaju njihovu originalnu lokaciju - sam Akropolj. |
s-33
| Organizacija unutar galerije je istovetna kao u Partenonu pre više vekova, tako da posetilac ima osećaj kao da je unutar hrama. |
s-34
| Novi muzej je najznačajnija moderna konstrukcija koja će biti sagrađena tako blizu Akropolju i projekat nije prošao bez kontroverzi. |
s-35
| Kritičari tvrde da mu je dizajn previše savremen u odnosu na okruženje. |
s-36
| 'Neki ljudi su rekli da je nepoštovanje Partenona nemati dorske stubove, ali ja nisam želeo da imitiram Partenon', odgovara Čumi. |
s-37
| 'Mene zanima stepen savršenosti mojih objekata i svojstveno uklapanje arhitekture s početka 21. veka.' |
s-38
| Novi muzej nalazi se u podnožju Akropolja i pruža direktan pogled na Svetu stenu. |
s-39
| Novi muzej biće u potpunosti funkcionalan 2009. godine. |
s-40
| Galerija Partenona biće otvorena prva, početkom 2008. |
s-41
| Uslediće postepeno otvaranje preostalih galerija i izložbi. |
s-42
| Mnogi Grci nadaju se da će ovaj napredni muzej pomoći da se povrate mermeri Partenona, koji su trenutno izloženi u Britanskom muzeju. |
s-43
| Nepostojanje odgovarajućih objekata za njihov smeštaj bio je jedan od razloga trvenja oko njihovog povratka. |
s-44
| Grčka se nada da će moći da počne nove pregovore sa Velikom Britanijom. |
s-45
| 'Svi smo veoma impresionirani novim Muzejom Akropolja', rekao je predsednik Međunarodne organizacije za reunifikaciju skulptura Partenona Dejvid Hil. |
s-46
| 'To je sjajan adut za Grčku i najbolji argument za povratak mermera Partenona.' |
s-47
| Nedostajući mermeri, poznati i pod imenom Elginovi mermeri, nekada su krasili Partenon i druge zgrade Akropolja. |
s-48
| Oni predstavljaju više od polovine preostalih skulpturnih dekoracija ove lokacije. |
s-49
| Uklonjeni su početkom 19. veka, a njihov povratak je bio bitno pitanje za nekoliko grčkih vlada tokom godina. |
s-50
| Među mermerima se nalazi 75 metara Partenonskog friza (od prvobitnih 160 m), 15 metopa (od originalne 92), uzetih sa južne strane Partenona i 17 figura sa istočnog i zapadnog zabata. |
s-51
| Pored toga, kolekcija sadrži i karijatidu iz Erehtejona (od prvobitnih šest), četiri table iz friza Hrama Atine Nike i arhitekturalne fragmente Partenona, Propilaje, Erehtejona i hrama Atine Nike. |
s-52
| U novom muzeju, prostor gde bi trebalo da se nalaze nedostajući mermeri biće ostavljen prazan umesto da se popuni livenim zamenama. |
s-53
| 'Način na koji ćemo prikazati mermere biće stalni protest za njihov povratak', kaže profesor Dimitris Pandermalis, predsednik Organizacije za izgradnju novog Muzeja Akropolja. |