| s-1
| Čekajući dugu u Crnoj Gori |
| s-2
| Crnogorci razmatraju korist -- i cenu -- tranzicije sa komunizma. |
| s-3
| Maja Kostić-Mandić |
| s-4
| Pad komunizma doneo je Crnogorcima višestranačku demokratiju, a na kraju i nezavisnost. |
| s-5
| Međutim, za mnoge je tranzicija bila i gorka i slatka. |
| s-6
| Zajedno sa ostalima u bivšoj Jugoslaviji, građani Crne Gore živeli su u relativnom blagostanju u vreme kada je pao Berlinski zid. |
| s-7
| To su izgubili onda kada se Jugoslavija raspala. |
| s-8
| 'Verovali smo da smo imali bolji oblik komunizma, meki socijalizam. |
| s-9
| Tokom osamdesetih godina Jugoslavija je imala životni standard koji je bio jednak onom u Grčkoj', priseća se Maja Kostić-Mandić. |
| s-10
| Kada je mlađa generacija preuzela vlast od 'stare garde' mnogi su verovali da je zemlja na putu ulaska u EU. |
| s-11
| Onda je sve krenulo loše. |
| s-12
| Jugoslavija je upala u haos dok se zemlja raspadala, a njene republike ušle su u niz brutalnih sukoba između 1991. i 2001. godine, koji je poznat kao jugoslovenski ratovi. |
| s-13
| Danas prosečan Crnogorac živi lošije nego pre, kaže Kostić-Mandić, 40, profesorka prava i bivša članica parlamenta. |
| s-14
| Njen otac, Branko Kostić, bio je potpredsednik Jugoslavije u vreme raspada zemlje. |
| s-15
| 'Većina ljudi imala je bolji život tada', kaže ona, ukazujući na sve veće razlike u prihodima među građanima, jedne od najvećih u Evropi. |
| s-16
| 'Nije bilo ekstremnog siromaštva, nije bilo droga, bilo je mnogo manje kriminala i više radnih mesta. |
| s-17
| Svi smo bili manje-više jednaki i činilo se da je svako imao šansu.' |
| s-18
| Blagostanje iz tog vremena je međutim počivalo na klimavim temeljima. |
| s-19
| Crna Gora je bila pogođena ekonomskom neefikasnošću i zavisila je od federalne jugoslovenske vlade koja je preusmeravala prihode iz prosperitetnijih republika. |
| s-20
| Jugoslavija je na kraju nakupila dug koji je premašivao 14 milijardi evra. |
| s-21
| Reformisti predvođeni Antom Markovićem videli su ulazak u EU kao rešenje. |
| s-22
| Pridruživanje bloku, mislili su oni, podstaći će investicije i stvoriti radna mesta i omogućiti da dug bude vraćen. |
| s-23
| To se nije dogodilo. |
| s-24
| Momčilo Filipović, 46-godišnji otac dvoje dece i diplomirani inženjer, dve decenije je imao poteškoća da pronađe posao u svojoj struci. |
| s-25
| Na pitanje da li su Crnogorci danas slobodniji, gorko se nasmejao i citirao staru izreku. |
| s-26
| 'Svi ljudi, bogati ili siromašni, jednako su slobodni da spavaju ispod mosta.' |
| s-27
| Prema Mihailu Jovoviću, uredniku dnevnika Vijesti, mnogi Crnogorci jednostavno osećaju da još uvek nemaju dovoljno uloga u ekonomiji i političkom životu zemlje. |
| s-28
| 'Dvadeset godina kasnije ista stranka je na vlasti, uprkos činjenici da su građani živeli u četiri različite države', rekao je on. |
| s-29
| '[Berlinski] zid je još uvek u glavama mnogih, jer oni i dalje misle -- kao u komunističkim vremenima -- da stvari ne mogu da se promene, da je ovo nekako kako bi trebalo da bude.' |
| s-30
| Poverenje u demokratiju, kaže Jovović, zavisiće od sazrevanja političkog sistema. |
| s-31
| 'Kada se te stvari promene -- odnosno kada vlast promeni ruke miroljubivo prvi put u istoriji Crne Gore, a nisam siguran da će se to brzo desiti -- ti Crnogorci će početi da misle da vredi biti preduzetnički nastrojen', objašnjava on. |