| s-1
| Nedostatak sna |
| s-2
| Pored brojnih loših posledica, nedostatak sna dovodi i do toga da mozak počinje da „jede sam sebe”, zaključak je novog istraživanja |
| s-3
| Alarm zvoni ponovo i već treći put ga gasite. |
| s-4
| Trudite se da preuzmete svaki minut sna na račun dana. |
| s-5
| Spavali ste čak šest sati što deluje kao privilegija koju treba maksimalno iskoristiti. |
| s-6
| Oblačite rasparene čarape, zamalo da krenete napolje u kućnim papučama, pitate se da li ste zaključali vrata. |
| s-7
| I tako svaki dan. |
| s-8
| Hronična deprivacija sna, kako pokazuje istraživanje objavljeno u maju ove godine u The Journal of Neuroscience, ima i značajnije posledice od navedenih, koje dovode do toga da mozak počinje da „jede sam sebe”. |
| s-9
| Profesor Mišel Belesi sa Odeljenja za psihijatriju Univerziteta u Viskonzinu i njegovi saradnici ispitivali su uticaj deprivacije sna na miševima i pokazali da se usled hroničnog nedostatka sna povećava rizik od demencije, i da su mogući uzročnici glijalne ćelije. |
| s-10
| Glija čini deset puta veći deo strukture našeg mozga od neurona. |
| s-11
| Smatra se da su glijalne ćelije evoluciono podjednako značajne za čoveka koliko i neuroni, a nakon deprivacije sna aktivirano ih je duplo više nego što bi trebalo. |
| s-12
| Glijalne ćelije čine imunski sistem mozga, pri čemu imaju zadatak i da otklone sav oštećen materijal u mozgu i na tim mestima naprave takozvani „glijalni ožiljak”. |
| s-13
| Pri normalnom radu glijalne ćelije prave membrane koje predstavljaju zaštitne pregrade u mozgu, a otklanjaju samo materijal koji je zaista potrebno otkloniti. |
| s-14
| Veliki broj bolesti mozga, naročito autoimunih, počiva na disfunkciji glijalnih ćelija. |
| s-15
| Belesi i saradnici su otkrili da glija pojačano radi nakon deprivacije sna, što dovodi do toga da „pojede” i delove mozga koji nisu oštećeni. |
| s-16
| Istraživači predlažu da bi ova disfunkcija mogla biti povezana sa Alchajmerovom bolešću i sličnim demencijama. |
| s-17
| Nije sasvim jasno koliko se dugo mogu osećati posledice deprivacije sna. |
| s-18
| Danas se veruje da spavanje čini jedan od tri stuba zdravlja pored fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, a neki bi čak rekli da je dobar san osnova funkcionisanja druga dva stuba. |
| s-19
| Dešava se da se probudimo posle samo nekoliko sati sna, odmorni i funkcionalni, a da se posle više od osam sati sna ne osećamo tako. |
| s-20
| Objašnjenje ovog paradoksa leži iza odgovora na pitanje koliko nam je sna zapravo potrebno. |
| s-21
| Jedan od najpopularnijih mitova koji se tiču sna je čaroban broj osam, koji sa naukom nema mnogo veze. |
| s-22
| Pretpostavlja se da je ustaljeno verovanje da nam je potrebno osam sati sna nastalo kao interpretacija toga što ljudi izveštavaju da prosečno u spavanju provode između sedam i devet sati. |
| s-23
| Za adekvatan san važniji je kvalitet sna nego dužina, a za utvrđivanje kvaliteta potrebno je analizirati sam tok sna. |
| s-24
| Istraživanja koja su koristila elektroencefalografiju ustanovila su da se tokom sna mozak nalazi u četiri različite faze koje karakterišu različite moždane aktivnosti. |
| s-25
| Kada zatvorimo oči i postanemo pospani ulazimo u alfa fazu. |
| s-26
| Nakon nje ide teta faza malo dubljeg sna, zatim faza delta talasa, i četvrta faza je duboki san. |
| s-27
| Ovde se ciklus ne završava, već nakon 20 do 40 minuta dubokog sna ponovo se vraćamo u drugu fazu i onda iznenada upadamo u REM san. |
| s-28
| Čitav ciklus traje oko sat i po vremena. |
| s-29
| Istraživanja koja su ispitivala deprivaciju sna u Sovjetskom Savezu pokazala su poseban značaj REM faze. |
| s-30
| Kvalitet sna se meri brojem odspavanih REM faza. |
| s-31
| U ovoj fazi, koja je karaktekteristična po vrlo brzim pokretima očiju (REM – Rapid Eye Movement) moždana aktivnost je najsličnija onoj u budnom stanju i tada sanjamo. |
| s-32
| Prekidanje spavanja tokom REM faze ostavlja teže posledice nego prekid bilo koje druge faze sna. |
| s-33
| Smatra se da je REM san najznačajniji za pamćenje i uspešno učenje. |
| s-34
| Šta se dešava kada se REM faza prekine? |
| s-35
| Ukoliko se probudimo u toku živopisnog sna po pravilu ćemo ga se dobro sećati, jer je nakon prekinute REM faze prisećanje najbolje. |
| s-36
| Ovakva pogodnost ipak ne bi trebalo da nas raduje previše jer prekid REM sna donosi sa sobom i pospanost, poremećenu koncentraciju, povećanu anksioznost i razdražljivost. |
| s-37
| Pošto sami ne znamo kada ulazimo u koju fazu sna teško bismo mogli da izračunamo kada bi trebalo da se probudimo. |
| s-38
| Zbog toga i u ovom slučaju postoje aplikacije koje pomažu. |
| s-39
| Jedna od njih je Sleep Calculator koja omogućava da se podesi vreme za buđenje tako da REM faza ne bude prekinuta, a daje i mogućnost da se odabere vreme buđenja u zavisnosti od toga koliko ciklusa želimo da odspavamo. |
| s-40
| Minimalna preporučena doza je ipak četiri ciklusa jer bez šest sati sna nema dobrog zdravlja. |