| s-1
| Turobna vremena za crnogorsku ekonomiju |
| s-2
| S obzirom na porast troškova, stagnaciju plata i usporavanje stranih investicija, ekonomska situacija u Crnoj Gori se konstantno pogoršava. |
| s-3
| Gradilište u Budvi stoji nedovršeno. |
| s-4
| Prema crnogorskom ministarstvu finansija, BDP zemlje opao je za 5,3 odsto u 2009. godini, ali je prema proceni MMF-a pad iznosio 7 odsto. |
| s-5
| S obzirom da je vlada smanjila plate u javnoj administraciji za 30 odsto, Crnogorci se suočavaju sa sumornom slikom. |
| s-6
| Lekari i nastavnici sada dobijaju oko 400 evra mesečno. |
| s-7
| Policajci i vojnici dobijaju oko 300 evra. |
| s-8
| U međuvremenu, troškovi života su porasli: kirija za mali stan u Podgorici iznosi oko 200 evra mesečno -- što mnogima otežava da spoje kraj sa krajem. |
| s-9
| Pored toga, neki radnici mesecima nisu dobili plate. |
| s-10
| Ekonomski eksperti kažu da je jedan od glavnih problema to što ekonomija nije razvila svoja proizvodna i izvozno orijentisana preduzeća. |
| s-11
| Takođe, velika javna potrošnja -- rezultat glomaznog administrativnog aparata -- i dalje predstavlja problem. |
| s-12
| 'Mikro, malim i srednjim preduzećima na polju proizvodnje organske hrane, obrade drveta, kamena, proizvodnje vode, šumskih i morskih proizvoda i uslužnog sektora, trebalo bi da bude posvećena posebna pažnja. |
| s-13
| Specijalan tretman u bliskoj budućnosti treba da [uključuje] turistički sektor, sa pomorskim biznisom radi multiplikativnih efekata na duge staze', kaže predsednik Fonda za investicije i razvoj Dragan Lajović. |
| s-14
| Fond je osnovala vlada prošle godine kako bi podstakla ekonomski razvoj. |
| s-15
| Strane investicije se takođe smanjuju. |
| s-16
| Od 2006. do 2008. postojala je ogromna potražnja među ljudima u Rusiji i Velikoj Britaniji za imovinom na crnogorskoj obali -- ali to više nije slučaj. |
| s-17
| Prošle godine je, zbog nedostatka sredstava, nekoliko obalskih projekata moralo da bude obustavljeno usred radova. |
| s-18
| 'Izlaz iz krize uključuje… paket, koji bi trebalo da bude zasnovan na otvaranju ekonomije za strane investicije, čime bi se stvorili pozitivni multiplikativni efekti', rekao je Lajović, uključujući stvaranje radnih mesta. |
| s-19
| On upozorava da strani kapital zahteva plodno tlo, a Crna Gora nije jedina odgovarajuća destinacija. |
| s-20
| Jedan od problema je, međutim, to što su banke u zemlji prošle godine znatno ograničile kreditiranje. |
| s-21
| 'Trenutno postoji samo 59 kompanija kojima bi crnogorske banke dale kreditnu podršku, što je devastirajuća činjenica', rekla je glavni ekonomista Centralne banke Zorica Kalezić za SETimes. |
| s-22
| Crnogorski Centralni registar pokazao je da je u zemlji krajem aprila postojalo 51.505 kompanija. |
| s-23
| S obzirom da banke neće da daju kredite, poslodavci upozoravaju da će morati da otpuštaju radnike. |
| s-24
| Trenutna stopa nezaposlenosti iznosi 12,4 odsto. |
| s-25
| Međutim, stvarna stopa je verovatno mnogo veća, zato što oni koji se nisu prijavili na biro za zapošljavanje ne mogu da budu uračunati. |
| s-26
| 'Neto profit ekonomije, sudeći po trenutnim podacima, bio je samo 12 miliona evra na kraju 2009. godine -- a na kraju 2007. iznosio je 270 miliona evra', rekla je Kalezić. |
| s-27
| Ukazujući da je Crna Gora prošle godine nagomilala trgovinski deficit od 1,36 milijardi evra, direktor kompanije Aktiva Mladen Bojanić pretpostavlja da se ekonomska politika zemlje oslanjala više na improvizaciju nego na dobro osmišljenu strategiju. |
| s-28
| 'Nove ideje zahtevaju nove ljude. |
| s-29
| Vlada mora jasno da definiše strategiju izlaska iz krize i konačno odluči da li će njen prioritet biti socijalna politika, očuvanje vlade ili ekonomski razvoj', rekao je Bojanić za SETimes. |