| s-1
| Ljudski faktor rizika |
| s-2
| Od početka godine u Srbiji je u porodičnom nasilju ubijeno 18 žena. |
| s-3
| Od 1. juna, od kada se primenjuje novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, ubijene su tri žene. |
| s-4
| Još jednom se pokazalo da institucije, i pored promena pravnog okvira, nisu u stanju da adekvatno zaštite žrtve nasilja u porodici. |
| s-5
| Poslednji slučaj porodičnog nasilja koje se završilo ubistvom i samoubistvom desio se u sredu, u prostorijama Centra za socijalni rad na Novom Beogradu. |
| s-6
| Propusti institucija koje bi trebalo da zaštite žrtve porodičnog nasilja su zbog mesta zločina još očigledniji. |
| s-7
| Ako žrtve ne mogu biti sigurne u samim institucijama koje su dužne da ih zaštite, šta mogu očekivati van institucija, u svojim domovima, na ulici. |
| s-8
| Međutim, problem nije samo u tome što konkretna žrtva nije zaštićena u sredu; problem je očigledno nastao zbog greške u proceni rizika. |
| s-9
| Prema saopštenju Centra za socijalni rad, susret između roditelja nasilnika i dece i te srede je, kao i prethodnih puta, protekao „u najboljem redu i bez ikakvih incidenata u skladu sa privremenom merom suda”. |
| s-10
| Kako poseta koja se završava ubistvom i samoubistvom može da se okarakteriše kao poseta „bez ikakvih incidenata”? |
| s-11
| To saopštenje pokazuje da institucije ne vide problem nasilja u porodici u celosti, što povlači pitanje kako je moguće adekvatno izvršiti procenu rizika ako se procenjuju samo fragmenti. |
| s-12
| Ubica je više puta privođen zbog nasilja u porodici, a zatvorsku kaznu od dve godine je odležao zbog nasilja nad najstarijim sinom. |
| s-13
| Kako je navela Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra, postavlja se pitanje zašto je bilo neophodno obezbediti viđanje roditelja nasilnika sa decom prema kojoj je bio nasilan. |
| s-14
| Pored toga, prema nekim navodima, ubica je i po izlasku iz zatvora pretio svojoj supruzi (bili su u procesu razvoda braka), te nije jasno zašto je ona morala da prati decu i da se na taj način izlaže riziku. |
| s-15
| Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Zoran Đorđević je najavio da će odgovorni za propuste biti kažnjeni. |
| s-16
| Ali u samoj njegovoj izjavi vidimo srž problema. |
| s-17
| Đorđević zločin koji se desio u sredu naziva „tragedijom” i „strašnim događajem”. |
| s-18
| Taj vid izražavanja, tipičan za opisivanje nasilja u porodici, ukazuje na odnos prema tim zločinima. |
| s-19
| Pored toga što se time stiče utisak da su ti zločini neminovnost, briše se odgovornost zločinaca. |
| s-20
| Čim odgovornosti zločinca nema, polje je otvoreno za sve vrste interpretacija, pa čak i za traženje odgovornosti žrtve. |
| s-21
| Još jedna stvar je tipična za slučajeve porodičnog nasilja u Srbiji, a važi i za ovaj konkretan slučaj – žrtvama se ne veruje. |
| s-22
| Zločini koji su rezultat nasilja u porodici idu u red retkih zločina koji se najavljuju, ponekad i godinama unapred. |
| s-23
| To su retki zločini koje je zaista moguće sprečiti. |
| s-24
| Da bi se oni sprečili, mora se verovati žrtvama. |
| s-25
| U našem, patrijarhalnom i mizoginom društvu, to ne ide lako. |
| s-26
| Podsetimo se, kada je najavljen novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, komentatori na internet portalima su imali samo jedan strah: žene će taj zakon zloupotrebljavati kako bi se osvetile muževima, kako bi ih isterale iz kuće i dovele ljubavnike, kako bi odvele decu itd. |
| s-27
| Dakle, očekivanje je da žena koja prijavljuje nasilje u porodici laže. |
| s-28
| S obzirom da pojedinci i pojedinke koji treba da vrše procene rizika takođe žive u istom društvu i deo su iste javnosti, moramo se zapitati koliko su jasna uputstva koja su im data i koliku slobodu imaju prilikom procena. |
| s-29
| Možda bi za početak trebalo dati jedno jasno uputstvo: žrtvi koja prijavljuje nasilje u porodici treba verovati. |
| s-30
| Ubistvo u prostorijama Centra za socijalni rad aktuelizovalo je još jedan problem (o kome se do sada nije previše govorilo). |
| s-31
| Ubica je bio učesnik ratova devedesetih i utvrđeno je da pati od posttraumatskog sindroma. |
| s-32
| To je utvrđeno kada mu je suđeno za nasilje nad sinom. |
| s-33
| Jedna od posledica posttraumatskog sindroma može biti i nasilno ponašanje, pa je zato kazna bila duža nego što je uobičajeno u sudskoj praksi. |
| s-34
| I opet se vraćamo na procenu rizika. |
| s-35
| Posttraumatski sindrom se ne leči boravkom u zatvoru. |
| s-36
| Da li je ova dijagnoza, utvrđena tokom suđenja, zanemarena nakon izlaska iz zatvora? |
| s-37
| Ako jeste, mora se videti zašto je nešto što je uticalo na produženje zatvorske kazne zanemareno kada je trebalo da se odluči o viđanju nasilnika sa decom? |
| s-38
| Ako nije, zašto je uprkos tome i uprkos pretnjama odlučeno da viđanje treba da bude omogućeno, pa makar i u kontrolisanim uslovima? |
| s-39
| Pored svih mera koje je Bobana Macanović navela da je Centar za socijalni rad mogao da sprovede – da majka ne dovodi decu na viđanje, da se viđanje suspenduje – zašto nasilniku nije bila propisana i mera lečenja od posttraumatskog sindroma? |
| s-40
| Sasvim je logično da se prilikom procene rizika utvrdi koji su faktori rizika i da se radi na uklanjanju tih faktora. |
| s-41
| Ako je faktor rizika zloupotreba alkohola ili opojnih sredstava, kao uslov treba postaviti lečenje od bolesti zavisnosti. |
| s-42
| Ako je faktor rizika posttraumatski sindrom, kao uslov treba postaviti lečenje od posttraumatskog sindroma. |
| s-43
| Nijedna promena zakona ne može sama po sebi rešiti problem, niti bi to trebalo očekivati. |
| s-44
| Zakone sprovode ljudi, a ljudi su proizvodi sredine i društva u kome žive. |
| s-45
| Korenite promene, kao što je promena odnosa prema žrtvama nasilja u porodici moraju biti jasno definisane u zakonu, i moraju ostaviti malo mesta za ljudski faktor, jer je to najveći faktor rizika. |