s-1
| Centralna banka Srbije ne želi niži dinar |
s-2
| Mnogi izvoznici bi voleli da vide slabiji dinar, što bi omogućilo da njihova roba postane konkurentnija na evropskom tržištu. |
s-3
| Međutim, vladu više brine inflacija. |
s-4
| Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić želi da kontroliše inflaciju. |
s-5
| Već godinama se vodi žestoka rasprava oko kursa srpskog dinara u odnosu na evro. |
s-6
| Jedan tabor želi da vidi slabiji dinar, koji bi omogućio Srbiji da izvozi više robe i stimuliše sopstvenu ekonomiju. |
s-7
| Drugi, zabrinuti mogućnošću inflacije, žele da se održi stabilan kurs. |
s-8
| U međuvremenu, obični građani bi želeli da dinar poraste, jer bi im to pomoglo da otplate zajmove vezane za evro. |
s-9
| Nade onih koji računaju na porast dinara nedavno su na kratko dobile oslonac. |
s-10
| Krajem juna domaća valuta je naglo skočila, zabeleživši rast od 2,66 odsto u roku od deset dana. |
s-11
| Dok su dužnici i uvoznici slavili, izvoznici su bili nezadovoljni. |
s-12
| Analitičari su brinuli da bi domaća valuta mogla da izmakne kontroli i time nanese štetu ionako krhkoj srpskoj ekonomiji. |
s-13
| Suočene sa potencijalno ogromnim gubicima, neke menjačnice su obustavile prodaju evra dok se situacija ne stabilizuje. |
s-14
| Početkom jula evro se vratio na svoj pređašnji nivo od oko 81,5 dinara. |
s-15
| Međutim, izvoznici i neki ekonomisti nisu zadovoljni. |
s-16
| Oni bi hteli da centralna banka dodatno smanji vrednost dinara. |
s-17
| Božidar Đelić, potpredsednik srpske vlade, ne vidi potrebu za promenom monetarne politike. |
s-18
| Ono što bi zapravo trebalo da bude cilj, kaže on, jeste pronalaženje zajedničkog imenitelja za monetarnu i fiskalnu politiku, što bi omogućilo nisku inflaciju i veliki industrijski rast. |
s-19
| Stav Narodne banke Srbije i guvernera Radovana Jelašića -- čiji je mandat potvrdio novi srpski parlament -- je jasan. |
s-20
| Glavni cilj centralne banke je niska inflacija. |
s-21
| Guverner kaže da izvoznici, ako žele da povećaju izvoz, moraju da razviju proizvodnju, poboljšaju kvalitet svojih proizvoda i proizvodnu efikasnost i ne treba da baziraju svoje nade na kursnim razlikama. |
s-22
| Čini se da zvanična statistika ide u korist Jelašićevom stavu. |
s-23
| Prema podacima, srpski izvoz se povećao bez obzira što je dinar ostao prilično visok, a evro pao. |
s-24
| U prvih pet meseci ove godine, izvoz je porastao za 33,4 odsto, mada je uvoz takođe zabeležio porast od 28,8 odsto. |
s-25
| Među proizvodima koji su se najviše izvozili su gvožđe, čelik, obojeni metali, garderoba i žito. |
s-26
| Kod uvoza su dominirali benzin, prirodni gas, automobili, kamioni, mašine i gvožđe. |
s-27
| Mnogi ekonomisti smatraju da kurs ne igra najvažniji faktor kojim se vode srpske izvozne stope. |
s-28
| Oni smatraju da je izvoz prvenstveno slab zbog lošeg pakovanja, nepoštovanja rokova i problema u proizvodnji. |
s-29
| Srpski trgovinski deficit je i dalje visok, sa porastom od 25 odsto u prvih nekoliko meseci ove godine. |
s-30
| Oslabljeni evro, u kombinaciji sa porastom potražnje za stranim proizvodima, je produbio taj jaz. |
s-31
| Kratkoročno gledano, kažu neki ekonomisti, priliv jeftinog uvoza je koristan, pošto bi inače potražnja prouzrokovala porast cena domaćih proizvoda i možda dovela do inflatorne krize. |
s-32
| Srbi se još uvek sećaju kada su tokom devedesetih nosili devetocifrene novčanice u svojim novčanicima. |
s-33
| Malo je onih koji žele da se taj scenario ponovi. |