| s-1
| Privatizacija u zemljama jugoistočne Evrope |
| s-2
| Privatizacija se smatra važnim delom reformi u jugoistočnoj Evropi sa snažnim potencijalom da utiče na ekonomski rast. |
| s-3
| U situaciji u kojoj je većina državnih firmi već privatizovana osim komunalnih službi, međutim, izgledi za budući rast zavisiće od novih poslova i razvoja postojećeg privatnog sektora. |
| s-4
| Southeast European Times razmatra osobine i perspektive tog procesa. |
| s-5
| Strani konzorcijum je za rekordnih 1,2 milijarde evra kupio 40 odsto deonica Mobiltela, najvećeg operatera mobilne telefonije u Bugarskoj. |
| s-6
| Da li je proces privatizacije još uvek jedan od najvažnijih elemenata ekonomskih reformi u zemljama jugoistočne Evrope (JIE)? |
| s-7
| Neki zaključci o tome pojavljuju se u studiji koju je uradila EBRD, naslovljenoj 'Jugoistočna Evropa u žiži', koja je nedavno objavljena kao knjiga. |
| s-8
| Izlazeći iz perioda vladavine režima u kojima naglasak nije bio na privatnoj svojini, većina zemalja u regionu su u poslednjih 12 godina na privatizaciju gledale kao na važan stub u procesu izgradnje tržišne ekonomije. |
| s-9
| Koristi od pokretanja dinamičnog procesa privatizacije itekako su dobro dokumentovane u ekonomskoj literaturi, a potvrđene su iskustvima zemalja u razvoju širom sveta. |
| s-10
| Privatizacija se smatra snagom koja pokreće bolju upotrebu ekonomije i sveopšte efikasnosti. |
| s-11
| Ona privlači svež kapital i jača savremenu, tržišnu vrstu upravljanja, praćenu odgovarajućim veštinama. |
| s-12
| Istovremeno, ona je potencijalni izvor značajnih državnih prihoda i dobar način da se kanališu direktne strane investicije u regionu. |
| s-13
| Ako se privatni sektor smatra glavnim pokretačem budućeg ekonomskog rasta u zemljama JIE, privatizacija bi se mogla smatrati:… uspehom. |
| s-14
| Iako je u svojoj početnoj fazi privatizacija verovatno pogoršala situaciju u vezi sa nezaposlenošću -- izazvavši otpuštanja iz kadrovima prezasićenih državnih preduzeća -- dugoročne koristi bile su značajne, sa povećanom stopom udela privatnog sektora u BDP, kao što to pokazuju podaci EBRD u tabeli ispod. |
| s-15
| Kada se poredi udeo privatnog sektora u BDP-u 1995. i 2003. godine, možemo da ustanovimo da je pet zemalja u regionu na nivou od 60 % ili preko njega. |
| s-16
| Hrvatska je u februaru 2004. godine obelodanila planove o prodaji manjinskih paketa akcija u 823 preduzeća za godinu dana. |
| s-17
| Država je takođe objavila da namerava da raspusti privatizaciono telo za tri meseca i da prenese sva preostala državna sredstva na centralnu administraciju. |
| s-18
| Bosna i Hercegovina (BiH) i Srbija i Crna Gora, koje su kasnije započele privatizaciju, u tom procesu su negde na sredini. |
| s-19
| One se brzo kreću ka okončanju 'male' privatizacije. |
| s-20
| Na primer, sve državne mlekare u Srbiji trebalo je da budu privatizovane do juna 2004; većina ih je do sada prodata ili je o njihovoj prodaji postignut dogovor sa investitorima. |
| s-21
| U gotovo svim zemljama, privatizacija zemljišta -- gde je to bilo moguće -- prva je etapa u procesu privatizacije koja je počela i prva koja je okončana. |
| s-22
| Usledila je privatizacija kuća, prodavnica i malih službi. |
| s-23
| To se može smatrati uspešnom fazom. |
| s-24
| Indeks EBRD, sa ocenama od 1 do 4, daje visoke ocene 'maloj' privatizaciji. |
| s-25
| Gotovo sve zemlje ocenjene su sa između 4- i 4+. |
| s-26
| BiH i Srbija i Crna Gora dobile su 'trojku jer su počele kasnije. |
| s-27
| Privatizacioni metodi u zemljama JIE imaju direktan uticaj na napore usmerene prema boljem strukturiranju preduzeća i povećanju efikasnosti. |
| s-28
| Široka lepeza metoda korišćena je u zemljama regiona. |
| s-29
| Albanija, Hrvatska, Makedonija i Rumunija izabrale su kao primaran metod kupovine akcija od strane rukovodstva, odnosno zaposlenih. |
| s-30
| Nasuprot tome, u BiH i Srbiji i Crnoj Gori uglavnom su korišćeni vaučeri. |
| s-31
| Direktna prodaja bila je omiljen metod u Bugarskoj. |
| s-32
| Na Kosovu, još uvek nerešeni nacionalni i problemi statusa, kao i široka reforma institucija uslovili su da primarni metod privatizacije bude lizing preduzeća u društvenoj svojini na 99 godina. |
| s-33
| Strano učešće još jedan je važan faktor privatizacije. |
| s-34
| I tu ima mnogo uspešnih slučajeva. |
| s-35
| Na primer, najveća hrvatska farmaceutska kompanija, Pliva, prodala je svoju dansku filijalu Pliva Pharma Nordic kompaniji United Nordic Pharma, u vlasništvu islandske grupe Pharmaco. |
| s-36
| U međuvremenu, konzorcijum koji čine ABN AMRO Capital, Citigroup Investments i nekoliko privatnih akcijskih fondova otkupio je paket od 40 odsto akcija Mobiltela, najvećeg operatera mobilne telefonije u Bugarskoj, za rekordnih 1,2 milijarde evra. |
| s-37
| Preostale akcije vlasništvo su tri privatna austrijska investitora. |
| s-38
| U februaru 2004, Bugarska telekomunikaciona kompanija prodata je firmi Viva Ventures, filijali američkog akcijskog fonda Advent International. |
| s-39
| Takođe je vredno pomenuti da je britanska pivara SABMiller kupila kontrolni paket - 81,1 odsto rumunske pivarske kompanije Aurora. |
| s-40
| U međuvremenu, prodajom najveće albanske banke austrijskom kupcu, Tirana je napravila važan korak u svojim pokušajima da privatizuje strateške sektore svoje ekonomije. |