| s-1
| Beograd i Priština postigli dogovor o slobodi kretanja |
| s-2
| Pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli su u Briselu dogovore o slobodi kretanja i matičnim knjigama rođenih. |
| s-3
| Neki sugerišu da su sporazumi korak ka konačnom priznavanju Kosova od strane Srbije. |
| s-4
| Dok vlasti u Beogradu pokušavaju da predstave prve dogovore sa Prištinom kao uspeh koji će doneti poboljšanje u životima kosovskih Srba, opozicija ih je opisala kao štetne po nacionalne interese i prvi korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova. |
| s-5
| Posle završetka razgovora u Briselu šef delegacije Vlade Srbije Borislav Stefanović insistirao je da rezultati dijaloga ne znače 'ni eksplicitno ni implicitno priznavanje nezavisnosti Kosova'. |
| s-6
| Komentarišući izjavu šefice prištinske delegacije Edite Tahiri da je rezultat iz Brisela 'prvi korak Srbije ka priznavanju Kosova', on je rekao da je reč o netačnim tvrdnjama. |
| s-7
| 'Edita Tahiri je to izjavila iz unutarpolitičkih razloga i usled velikog pritiska kosovske opozicije', rekao je Stefanović novinarima, dodajući da će Srbija nastaviti da izdaje identifikaciona dokumenta i registarske tablice građanima sa Kosova. |
| s-8
| Prema sporazumu, građani Kosova će moći da ulaze u Srbiju sa kosovskim ličnim kartama, ali će im srpska policija pritom izdavati specijalni sertifikat. |
| s-9
| Isto će biti učinjeno sa vozačkim dozvolama, jer Beograd odbija da prizna kosovska dokumenta. |
| s-10
| Vozači sa Kosova moraće da uzimaju privremene registarske tablice srpske policije prilikom ulaska u Srbiju, ako na svojim vozilima imaju tablice sa kosovskim grbom. |
| s-11
| Odluke o sprovođenju dogovora, koji nisu potpisivani, sada treba da usvoje vlade u Beogradu i Prištini. |
| s-12
| Njihovo sprovođenje, koje bi moglo da počne 1. novembra, pratiće grupa u kojoj će biti predstavnici EU, Srbije i Kosova. |
| s-13
| Iako je Stefanović pokušao da predstavi sporazume kao put ka poboljšanju života kosovskih Srba, opozicija ga je žestoko optužila za kršenje državnih interesa. |
| s-14
| 'Sporazum sa predstavnicima nelegalne države Kosovo je kršenje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i rušenje pravnih dokumenata na kojima počiva suverenitet Srbije', rekao je za SETimes Slobodan Samardžić, potpredsednik opozicione Demokratske stranke Srbije. |
| s-15
| Analitičari su takođe različito reagovali na dogovore. |
| s-16
| Profesor Fakulteta političkih nauka Beogradskog univerziteta Predrag Simić izjavio je za SETimes da je dobro što su dogovori postignuti i da će EU 'sigurno sa odobravanjem primiti potez Beograda i Prištine'. |
| s-17
| Na pitanje da li sporazumi predstavljaju indirektno priznavanje Kosova, Simić je rekao da 'Beograd veoma dobro zna šta su crvene linije u dijalogu sa Prištinom i da ih Vlada Srbije neće preći'. |
| s-18
| Međutim, direktor projekta Kompromis za Kosovo Aleksandar Mitić izjavio je SETimesu da je to korak ka konačnom priznanju. |
| s-19
| 'Od hapšenja Ratka Mladića svedoci smo sve većeg pritiska Vašingtona i Brisela da se konkretnije uslovi integracija Srbije u EU kroz uspostavljanje dobrosusedskih odnosa sa Kosovom. |
| s-20
| Dogovori su tako logičan korak u procesu puzajućeg priznavanja nezavisnosti Prištine', rekao je Mitić. |
| s-21
| Sporazume su različito primili i kosovski Srbi. |
| s-22
| Milan Ivanović, jedan od predstavnika Srba sa severa Kosova, gde ne deluju kosovske institucije, ocenio je da su sporazumi štetni za srpsko stanovništvo i da učvršćuju državnost Prištine. |
| s-23
| 'Očigledno je da Srbija odustaje od Kosova, ovo znači predavanje Kosova zarad kandidature za Evropsku uniju', rekao je Ivanović za beogradske medije. |
| s-24
| Međutim, Rada Trajković, predstavnica Srba koji žive u enklavama u albanskom okruženju, rekla je da će sporazumi pomoći njenim sunarodnicima na Kosovu. |
| s-25
| 'Nakon dogovora, Srbija ima veći kredibilitet da se, uz podršku međunarodne zajednice, bavi pitanjem Kosova i unapređivanjem uslova života tamošnjih Srba', rekla je ona. |
| s-26
| Šef EU za borbu protiv terorizma: Al Kaida oslabljena, ali opasnosti ostaju |
| s-27
| Smrt Osame bin Ladena i eliminisanje drugih ključnih operativaca Al Kaide oslabili su organizaciju, ali opasnosti su i dalje prisutne. |
| s-28
| U kule Svetskog trgovinskog centra udarili su oteti putnički avioni 11. septembra 2001. godine. |
| s-29
| Teroristički napadi slični onima u Sjedinjenim Državama pre jedne decenije danas su malo verovatni, rekao je koordinator EU za borbu protiv terorizma Žil de Keršov u ponedeljak (5. septembra). |
| s-30
| Međutim, borba protiv Al Kaide i organizacija tog tipa i dalje se suočava sa rizicima, upozorio je on, navodeći kao jedan od njih mogućnost da terorističke grupe koriste prednosti vakuuma u vlasti posle Arapskog proleća. |
| s-31
| 'Danas napad veličine i sofisticiranosti onih od 11.9. više nije moguć', rekao je de Keršov na konferenciji za novinare u Briselu povodom 10. godišnjice napada 11. septembra 2001. godine u Sjedinjenim Državama. |
| s-32
| 'Da li to znači da smo potpuno van opasnosti? |
| s-33
| Verovatno ne.' |
| s-34
| Al Kaida je znatno oslabljena ubistvom svog lidera Osame bin Ladena početkom maja, eliminacijom drugih istaknutih članova mreže i finansijskim problemima sa kojima se, kako se smatra, ta organizacija suočava, rekao je ovaj zvaničnik EU. |
| s-35
| Rat koji je vodio NATO u Avganistanu i pojačana međunarodna saradnja posle napada 11.9. takođe su doprineli tome, rekao je de Keršov, belgijski naučni radnik i bivši zvaničnik vlade. |
| s-36
| „Interno smo mnogo bolje opremljeni danas nego što smo bili pre deset godina“, rekao je on novinarima u Briselu, prenosi Rojters. |
| s-37
| „To ne znači da ćemo sprečiti sve zavere, sve napade, ali ćemo pokušati da budemo efikasniji u sprečavanju, u istraživanju i krivičnom gonjenju terorizma i u minimalizovanju posledica terorističkog napada.“ |
| s-38
| Vest o novom udaru nanetom nekada moćnoj organizaciji došla je i u ponedeljak, iz Pakistana. |
| s-39
| Vojska te zemlje saopštila je da je uhapsila tri operativca Al Kaide visokog ranga u gradu Kueta na jugozapadu zemlje. |
| s-40
| Među osobama koje su uhapsili pakistanski agenti, koji su delovali u saradnji sa CIA, bio je i Junis Al Mauritani, čija je glavna dužnost bila da planira napade na interese zapadnih zemalja širom sveta. |
| s-41
| 'Al Mauritani je lično od Osame bin Ladena dobio zadatak da se fokusira na napadanje ciljeva od ekonomskog značaja u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi i Australiji', navodi se u saopštenju pakistanske vojske, piše bostonski Global post. |
| s-42
| 'On je planirao udare na ekonomske interese u Sjedinjenim Državama, uključujući gasovode i naftovode, hidroelektrane, kao i napade na brodove i tankere nafte u međunarodnim vodama, uz pomoć glisera napunjenih eksplozivom.' |
| s-43
| Mada Al Kaida više nema sposobnost da izvodi napade koji bi po obimu bili slični onima od 11.9, i dalje je u stanju da izvodi 'oportunističke' akcije malog obima, rekao je de Keršov u ponedeljak. |
| s-44
| Teroristička pretnja sa kojom se svet suočava danas postala je 'puno kompleksnija i diversifikovanija', rekao je on novinarima u Briselu. |
| s-45
| Koordinator EU protiv terorizma izrazio je zabrinutost da je trenutni bezbednosni vakuum u Libiji možda omogućio članovima severnoafričkog ogranka Al Kaide da povećaju svoj arsenal oružja pljačkanjem, uključujući rakete zemlja-vazduh, čime se potencijalno dovodi u opasnost putovanje avionima. |
| s-46
| 'Oni su imali mogućnost da dođu do oružja, uključujući malo oružje i puškomitraljeze ili određene rakete zemlja-vazduh, koje su izuzetno opasne', rekao je de Keršov. |
| s-47
| Drugo pitanje koje, prema njegovim rečima, zabrinjava, kako piše AFP, jeste 'raspuštanje bezbednosnih službi u Tunisu i Egiptu', posle antivladinih protesta koji su pogodili dve zemlje ranije ove godine. |
| s-48
| 'Ne može da postoji bezbednosni vakuum', rekao je de Keršov, pozivajući da se pomogne u procesu tranzicije u takvim zemljama. |
| s-49
| Završen samit NATO-a u Istanbulu |
| s-50
| Ključni dogovori postignuti tokom dvodnevnog samita NATO-a u Istanbulu uključuju i odluku o pokretanju programa obuke iračkih snaga bezbednosti i obećanje da će biti povećan broj vojnika u Avganistanu. |
| s-51
| Sedamnaesti samit NATO-a održan je u Istanbulu u ponedeljak i utorak (28. i 29. juna), a okupio je 46 šefova država i vlada. |
| s-52
| Sedamnaesti samit šefova država i vlada zemalja članica NATO-a u Istanbulu završen je u utorak (29. juna). |
| s-53
| Među najvažnijim dogovorima postignutim tokom dvodnevnog samita su odluka o pokretanju programa obuke iračkih snaga bezbednosti i obećanje da će biti povećan obim vojnih snaga u Avganistanu. |
| s-54
| Lideri 26-člane Alijanse pozdravili su prenos ovlašćenja u Iraku sa koalicionih snaga predvođenih Sjedinjenim Državama na lokalne vlasti, koji je obavljen u ponedeljak, dva dana ranije nego što se očekivalo. |
| s-55
| Oni su se složili da pomognu iračkoj vladi u obuci snaga bezbednosti i ponudili saradnju celokupnom regionu Bliskog istoka. |
| s-56
| Sporazum je postignut uprkos kontinuiranim razmimoilaženjima oko uloge NATO-a. |
| s-57
| Francuski predsednik Žak Širak insistira na tome da članovi Alijanse vrše obuku pod sopstvenim zastavama, a ne pod zastavom NATO-a. |
| s-58
| 'Nema smisla da stojimo ovde i govorimo 'Svi prethodni nesporazumi su nestali.' |
| s-59
| Nisu nestali', rekao je britanski premijer Toni Bler. |
| s-60
| Uprkos tome, samit je otvorio put prvoj misiji NATO-a u Iraku. |
| s-61
| Lideri Alijanse takođe su se složili da obezbede dodatnih 3.500 vojnika za Međunarodne bezbednosne snage za podršku u Avganistanu, koje trenutno broje 6.500 pripadnika. |
| s-62
| Predsednik Avganistana Hamid Karzai prisustvovao je poslednjoj sesiji samita i pozvao NATO da odmah uputi dodatne mirovne snage kako bi pomogao da se unapredi bezbednost u njegovoj zemlji uoči septembarskih predsedničkih i lokalnih izbora. |
| s-63
| 'Narodu Avganistana ta bezbednost je potrebna danas, ne sutra', rekao je on. |
| s-64
| Tokom boravka u Istanbulu američki predsednik Džordž V. Buš obratio se studentima Univerziteta Galatasaraj. |
| s-65
| Dok je Buš odgovarao na kritike u vezi sa svojom politikom i pokušavao da umiri muslimanske nacije, u pozadini su se mogli videti džamija Ortakoj i Bosforski most, koji povezuje Evropu i Aziju. |
| s-66
| 'Neki ljudi u muslimanskoj kulturi identifikuju demokratiju sa najgorim pojavama u zapadnoj pop kulturi i ne žele da budu deo toga', rekao je on. |
| s-67
| 'Kada govorim o blagoslovima slobode, nepristojni video snimci i grubi komercijalizam nisu ono što imam na umu. |
| s-68
| Ne postoji ništa nekompatibilno između demokratskih vrednosti i visokih standarda pristojnosti', rekao je Buš. |
| s-69
| On je takođe čvrsto podržao kandidaturu Turske za prijem u EU. |
| s-70
| 'Turskoj je kao evropskoj sili mesto u Uniji', rekao je Buš. |
| s-71
| 'Vaše učlanjenje takođe bi bilo od presudnog značaja za odnose između muslimanskog sveta i Zapada, zato što ste vi deo oba sveta'. |
| s-72
| Lideri NATO-a su tokom samita takođe postigli dogovor da misija SFOR-a u Bosni i Hercegovini do kraja godine bude preneta na snage EU. |
| s-73
| Pored toga, tri zemlje koje se nadaju prijemu u Alijansu -- Albanija, Hrvatska i Makedonija -- pohvaljene su za napredak koji su nedavno postigle, ali im nije upućen signal kada bi mogle da postanu članice NATO-a. |
| s-74
| Robustan rast na rumunskom tržištu platnih kartica |
| s-75
| Rumunsko tržište kreditnih i debitnih kartica poraslo je u proteklih dvanaest meseci za skoro 25 odsto, a još uvek ima puno prostora za dalju ekspanziju. |
| s-76
| Širom Rumunije trenutno je na raspolaganju oko 3.100 bankomata, u poređenju sa 2.165 koliko ih je bilo pre dve godine. |
| s-77
| Pre deset godina, kada je jedna lokalna banka uvela prvu kreditnu karticu u Rumuniji, samo je jedna prodavnica u centru Bukurešta mogla da prihvata elektronsko plaćanje. |
| s-78
| Danas se u novčanicima Rumuna nalazi oko 6,2 miliona kreditnih i debitnih kartica i taj broj se povećava. |
| s-79
| Prema statističkim podacima Rumunske narodne banke (BNR), u proteklih 12 meseci izdato je oko 1,2 miliona novih kartica. |
| s-80
| Sveukupna stopa rasta iznosila je oko 25 procenata; u Bukureštu je bila još veća, dostigavši 40 odsto. |
| s-81
| Eksperti kažu da bi, ukoliko se ovakav tempo nastavi, Rumunija do kraja godine mogla imati 7 miliona validnih kartica u opticaju. |
| s-82
| Vrednost transakcija je takođe porasla: sa 3,7 milijarde evra u 2003. godini, na 5,3 milijarde u 2004. |
| s-83
| Samo u prvom kvartalu 2005. godine iznosila je ukupno 2,1 miijarde evra. |
| s-84
| Banke očekuju da kreditne, pre nego debitne kartice, dožive najspektakularniji rast. |
| s-85
| Danas one čine samo 5 odsto od ukupnog broja kartica u Rumuniji, ali bi se taj odnos mogao udvostručiti do decembra, kažu zvaničnici banke. |
| s-86
| Ovaj procvat imao je i svoje posledice, uključujući ekspanziju mreža bankomata. |
| s-87
| Trenutno postoji oko 3.100 bankomata širom Rumunije, u poređenju sa 2.165 koliko ih je bilo pre dve godine. |
| s-88
| Preduzeća koja se bave maloprodajom i uslužnim delatnostima bila su primorana da investiraju u mašine za elektronsko plaćanje (POS), i do jeseni 2004. godine u opticaju je bilo više od 10.000 takvih mašina. |
| s-89
| Mada međunarodni giganti Visa i MasterCard dominiraju rumunskim tržištem, i druge kompanije počinju da izdaju svoje kartice. |
| s-90
| Trgovinske transakcije preko interneta takođe su u porastu. |
| s-91
| Pokrenuta pre više od godinu dana, kroz platformu 3 D Secure već je prošlo 4 miliona dolara u transakcijama, čime je Rumunija postala pionir u jugoistočnoj Evropi. |
| s-92
| Mada su više od polovine činile spoljne transakcije privučene manjim dažbinama, postoji znatna nada za budućnost. |
| s-93
| Neki predviđaju rast od oko 500 procenata do kraja godine za transakcije obavljene unutar Rumunije. |
| s-94
| Drugi veruju da bi internet transakcije, koje trenutno čine manje od 0,1 odsto od ukupnih elektronskih transakcija, mogle dostići 10 do 15 odsto za tri godine. |
| s-95
| Međutim, neki Rumuni su i dalje oprezni. |
| s-96
| 'Volim da dobijam svoju platu na stari način, od blagajnika naše kompanije. |
| s-97
| Jednostavno ne verujem mašinama', objašnjava Dumitru Purčelea, 53-godišnji električar. |
| s-98
| 'Bolje se osećam sa gotovinom u džepu. |
| s-99
| Ako odem u samoposlugu ili u restoran i moja kartica ne radi, kako bi to izgledalo', kaže Tina Manesku, 26-godišnja sekretarica. |
| s-100
| Takva mišljenja su potkrepljena krivičnim delima vezanim za platne kartice, uključujući postavljanje lažnog bankomata u jednom delu Bukurešta, koji je čitao informacije sa kartica korisnika. |