Dependency Tree

Universal Dependencies - Serbian - SET

LanguageSerbian
ProjectSET
Corpus Parttrain

Select a sentence

Showing 102 - 201 of 3328 • previousnext

s-102 Crvenkovski: Republika Makedonija još nije definisala svoj konačni odnos prema nezavisnosti Kosova.
s-103 Još uvek se držimo svog stava da ćemo, kao kandidat za članstvo u EU i NATO, slediti zajedničku politiku tih struktura po tom pitanju.
s-104 Međutim, naravno da će konačna odluka i vreme kada će ona biti doneta prvenstveno zavisiti od procene zaštite naših nacionalnih i državnih interesa.
s-105 Kao direktan sused, želimo da izgradimo podjednako dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom.
s-106 Da li ćemo u tome uspeti ne zavisi samo od nas, već i od ponašanja naših suseda.
s-107 Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije poziv na samitu u Bukureštu i kako će to uticati na bezbednosnu situaciju u regionu?
s-108 Da li očekujete i promenu ekonomske situacije u zemlji?
s-109 Makedonski vojnik oprašta se od svog sina pred odlazak u mirovnu misiju u Avganistan.
s-110 Makedonija je poslala svoje mirovnjake u nekoliko misija širom sveta.
s-111 Crvenkovski: Republika Makedonija ispunila je sve neophodne uslove da bi dobila poziv u NATO.
s-112 Naš ulazak u Alijansu, kao i pristupanje druge dve zemlje potpisnice Jadranske povelje, Albanije i Hrvatske, nesumnjivo će doprineti daljoj stabilizaciji regiona.
s-113 To ima dodatnu težinu ako se ima u vidu proglašenje nezavisnosti Kosova i rizike koji iz toga proističu.
s-114 Svaka dodatna garancija političke i bezbednosne stabilnosti, a članstvo u NATO donosi takve garancije, snažan je podsticaj za priliv novih investicija i ekonomski razvoj.
s-115 Setimes: Da li je spor između Grčke i Makedonije oko imena prepreka za prijem Makedonije u NATO?
s-116 Crvenkovski: Spor oko imena između Makedonije i Grčke je bilateralan spor koji ni na koji način ne spada u uslove za članstvo i u principu ne bi trebalo da bude prepreka za našu integraciju u NATO.
s-117 Nažalost, Grčka je punopravna članica Alijanse i preti da će uložiti veto.
s-118 Na taj način pokušava da nametne svoj interes nad zajedničkim interesom Alijanse u zamenu za regionalnu stabilnost i na njen račun.
s-119 Setimes: Šta će se desiti ako veto ipak bude uložen?
s-120 Vi i vlada imate zajednički stav - ako izbor spadne na ime ili poziv u NATO, Makedonija mora da izabere svoje ime.
s-121 Crvenkovski: Iskreno se nadam da se to neće desiti.
s-122 Republika Makedonija je iskrena u svojoj odlučnosti da postane članica NATO.
s-123 Proteklih godina posvećeno smo radili na ostvarenju tog cilja i zaslužujemo poziv.
s-124 Nije ni pravično, niti u duhu osnovnih vrednosti na kojima Alijansa počiva da se od nas traži da za članstvo platimo odustajanjem od našeg nacionalnog i kulturnog identiteta.
s-125 Setimes: Posetili ste makedonske mirovnjake u Iraku.
s-126 Kakvo je iskustvo iz tog poduhvata i koliko Makedonija dobija od slanja vojnika u te mirovne misije?
s-127 Crvenkovski: Makedonski vojnici učestvuju u vojnim misijama u Iraku, Avganistanu, Bosni i Hercegovini i Libanu.
s-128 Na taj način, mi se već ponašamo kao punopravan i odgovoran član NATO i dajemo svoj doprinos mirovnim operacijama širom sveta.
s-129 Makedonska vojska mnogo više daje nego što dobija od tih aranžmana i u potpunosti smo svesni svog dela odgovornosti i voljni da prihvatimo taj izazov.
s-130 Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer (desno) i Crvenkovski obraćaju se novinarima posle sastanka u glavnom štabu NATO prošle godine.
s-131 Setimes: Da li ste zadovoljni kohabitacijom sa vladom?
s-132 Crvenkovski: Kada se radi o ključnim pitanjima za Republiku Makedoniju, vlada i ja imamo zadovoljavajuću saradnju i harmonizovane stavove.
s-133 Naravno, kohabitacija se može podići na viši nivo i trebalo bi to uraditi, ali to je nešto o čemu ne bih želeo konkretno da govorim u ovom periodu.
s-134 Setimes: Koliko je daleko Makedonija otišla na svom putu prema EU?
s-135 Da li ste zadovoljni tempom reformi?
s-136 Crvenkovski: Naš je cilj da u 2008. godini ispunimo sve neophodne preduslove da bi nam bio određen datum za početak pregovora o pristupanju, kao i da u potpunosti i uspešno završimo dijalog o liberalizaciji viznog režima.
s-137 Realistično gledano, to su ostvarljivi ciljevi.
s-138 Žalim što ih, zbog sopstvenih slabosti, nismo ispunili prošle godine.
s-139 Uveren sam da će se reforme intenzivirati u sledećih nekoliko meseci.
s-140 Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije datum o pregovorima do kraja ove godine?
s-141 Crvenkovski: Republika Makedonija poseduje kako institucionalni, tako i demokratski kapacitet i, što je još važnije, snažnu odlučnost da do kraja 2008. dobije datum o početku pregovora.
s-142 Setimes: Američki ambasador nedavno je podsetio na potrebu da se završi sprovođenje Majskog sporazuma koji su potpisale vlada i Demokratski savez za integraciju (DSI).
s-143 Da li podržavate primenu tog sporazuma?
s-144 Crvenkovski: Sporazumi se zaključuju da bi bili sprovedeni.
s-145 Ako se beži od obaveza, gubi se smisao političkog dijaloga.
s-146 Nadam se da su strane koje su zaključile Majski sporazum, u ovom slučaju premijer Gruevski i vođa DSI Ali Ahmeti, potpuno svesne toga.
s-147 Setimes: Često putujete u zemlje regiona.
s-148 Kakvo je vaše mišljenje o saradnji zemalja Balkana i koliko je ona, po vama, važna?
s-149 Crvenkovski: Regionalna saradnja je od presudnog značaja.
s-150 Srećan samo zbog činjenice da je u tom pogledu situacija danas neuporedivo bolja nego pre deset godina.
s-151 Pred regionom je nova istorijska prilika.
s-152 Zemlje vode političke elite koje daju prednost saradnji umesto sukobima.
s-153 Svi oni posvećeni su istim demokratskim vrednostima i zajedničkoj evropskoj perspektivi.
s-154 To se mora iskoristiti.
s-155 Turska promenila ustav
s-156 Turski predsednik potpisao je u petak ključni paket ustavnih amandmana, sa ciljem da se zemlja približi standardima EU.
s-157 Predsednik Ahmet Nedždet Sezer potpisao je u petak (21. maja) ustavne amandmane.
s-158 Predsednik Ahmet Nedždet Sezer potpisao je u petak (21. maja) ključni paket ustavnih izmena, sa ciljem da se domaće zakonodavstvo približi standardima EU.
s-159 Paket koji sadrži 10 članova predložila je vlada predvođena Partijom pravde i razvoja (AKP), a podržali su ga opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) i Partija pravog puta (DYP).
s-160 Usvajanjem amandmana Ustav Turske je izmenjen već deveti put od 1982. godine.
s-161 Sadašnji ustav izradila je vojna vlada posle prevrata 1980. godine, a počeo je da se primenjuje 1982.
s-162 Paketom amandmana, pripremljenim u okviru nastojanja Turske za prijem u EU, ukidaju se kontroverzni Državni bezbednosni sudovi (DGM) i mesto predstavnika Kancelarije načelnika Generalštaba u Visokom odboru za obrazovanje (YOK), garantuje se jednakost polova, ukida smrtna kazna, troškovi vojske stavljaju pod punu kontrolu Revizorske kancelarije i zabranjuje se zaplena štamparija.
s-163 Promenjeno je ukupno deset članova ustava:
s-164 Članu 10 dodata je formulacija 'žene i muškarci imaju jednaka prava'.
s-165 'Izvršenje smrtne kazne' izbačeno je iz Člana 15.
s-166 Iz Člana 17 izbačen je pasus u kojem se pominje smrtna kazna, kao i rečenica 'tokom implementacije direktiva izvršnih vlasti u vreme vanrednog stanja'.
s-167 Formulacija 'osim ako se radi o osudi za krivična dela počinjena protiv suvereniteta zemlje, principa republike i nacionalne bezbednosti' isključena je iz Člana 30.
s-168 Ova klauzula odnosila se na zaplenu štamparija.
s-169 Rečenica 'smrtna kazna ne može se koristiti ukoliko se zemlja ne suočava sa ratom ili stanjem neposredne ratne opasnosti ili za teroristička dela', izbrisana je iz Člana 38, a dodata je rečenica 'nikome ne može biti izrečena smrtna kazna'.
s-170 Članom 87 parlamentu je oduzeta nadležnost za odobravanje smrtnih kazni.
s-171 Promenjen je Član 90, čime je omogućeno da domaći zakoni postanu podređeni međunarodnim zakonima, usvojenim putem odgovarajuće procedure, u slučajevima kada su oni u suprotnosti.
s-172 Iz Člana 131 izuzeto je pravo Kancelarije načelnika Generalštaba da postavlja svog člana YOK-a.
s-173 Izbrisan je Član 143, u kojem su izneta načela i način funkcionisanja državnih bezbednosnih sudova.
s-174 Ovlašćenja Revizorske kancelarije, obrazložena u Članu 160, su proširena i izbačena je rečenica kojom se poziva na tajne istrage vojnih troškova.
s-175 Po zakonu, za usvajanje ustavnih amandmana neophodna je dvotrećinska većina u parlamentu.
s-176 Od ukupno 526 poslanika koji su prisustvovali glasanju o paketu amandmana, 514 je glasalo za njihovo usvajanje.
s-177 Iako usvajanje amandmana u parlamentu predstavlja značajan doprinos napretku koji je Turska postigla na putu ka ostvarivanju standarda EU, najmanje još 20 članova ustava mora biti izmenjeno da bi se dokument uskladio sa propisima EU.
s-178 Prema rečima ministra pravosuđa Džemila Čičeka, mnogi članovi nisu u skladu sa standardima EU i opšte prihvaćenim parlamentarnim sistemom.
s-179 Hrvatska pozvana da ubrza reforme potrebne za ulazak u EU
s-180 Hrvatska mora da u sledeća tri meseca ubrza reforme koje zahteva EU, ako želi da ostane na putu za ulazak u članstvo, kako se predviđa, 2010. godine, naglasio je komesar EU za proširenje Oli Ren u utorak.
s-181 'Predstoji veliki posao, u oblasti reforme pravosuđa i državne uprave na primer, kao i borbi protiv korupcije', rekao je komesar EU za proširenje Oli Ren.
s-182 Sledeća tri meseca biće od presudnog značaja za kandidaturu Hrvatske da postane 28. članica EU, kako se ta zemlja nada, 2010. godine, naglasio je jedan visoki zvaničnik Evropske komisije (EK) u utorak (8. aprila) i pozvao Zagreb da ubrza reforme.
s-183 'Hrvatska ima dobre izglede za napredak, ali joj istovremeno predstoji puno posla, u oblasti reforme pravosuđa i državne uprave na primer, kao i borbi protiv korupcije', rekao je komesar EU za proširenje Oli Ren posle razgovora sa hrvatskim šefom diplomatije Gordanom Jandrokovićem.
s-184 'Neophodno je da se to uradi do juna, zato što u protivnom tehnički raspored postaje gotovo nemoguć.'
s-185 Evropska komisija saopštila je da želi da okonča pregovore o ulasku sa Hrvatskom do jeseni 2009, što bi toj zemlji omogućilo da postane član EU sledeće godine.
s-186 Pregovori su počeli u oktobru 2005, a u međuvremenu je otvoreno 16 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
s-187 Vensan Dežer, predstavnik EK u Zagrebu izjavio je u utorak da bi do kraja ove godine moglo biti zatvoreno 14 oblasti o kojima se trenutno vode razgovori.
s-188 Prema njegovim rečima, ovog meseca će verovatno biti otvorena dva nova poglavlja, a zatim još nekoliko kada Francuska preuzme predsedavanje Predsedništvom EU 1. jula.
s-189 'Sve u svemu, pregovori o pristupu sa Hrvatskom idu dobro', rekao je Ren i izrazio nadu da će Zagreb preduzeti neophodne korake tako da razgovori o nekim od najtežih poglavlja budu započeti u junu.
s-190 Komesar je takođe čestitao Hrvatskoj na prošlonedeljnom pozivu za ulazak u NATO.
s-191 Pored toga, Ren je istakao da, pošto je spor između Hrvatske i Slovenije oko prekograničnog saobraćaja rešen, nema više razloga za odlaganje pregovora o ribarenju i spoljnoj politici.
s-192 Jandroković je rekao novinarima u Briselu da će njegova zemlja učiniti sve da ispuni postavljene ciljeve i da bude spremna da o njima predstavi pregovaračku poziciju Zagreba do juna.
s-193 'Spremni smo da to uradimo i to ćemo i uraditi', rekao je on.
s-194 On je u intervjuu u utorak međutim priznao da to neće biti lako i da će zahtevati velike napore.
s-195 Posle razgovora sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom prošlog meseca, predsednik EK Žoze Manuel Barozo rekao je da će Komisija najesen predstaviti indikativni raspored za tehničko okončanje pregovora 2009. godine, pod uslovom da Hrvatska ispuni neke uslove.
s-196 Jandroković je rekao da je, u razgovoru sa Renom, 'posebno istakao spremnost Hrvatske da učini sve što je potrebno radi ispunjenja kriterijuma za punopravno članstvo i postane član EU 2010. godine'.
s-197 Zbog nedobijanja poziva za NATO Makedonija ubrzava pregovore u sporu oko imena
s-198 U atmosferi opšteg razočarenja u Makedoniji posle samita NATO u Bukureštu prošle nedelje, vlada drži konsultacije da bi rešila spor sa Grčkom oko imena.
s-199 Američki predsednik Džordž V. Buš (levo) govori sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim (u sredini) i premijerom Nikolom Gruevskim na samitu NATO u Bukureštu prošlog meseca.
s-200 Uprkos razočarenju u Makedoniji zbog nedobijanja poziva za članstvo u NATO prošle nedelje, zvaničnici su obećali da će i dalje raditi na tome.
s-201 U ponedeljak (7. aprila), vlada je saopštila da će ove nedelje pokrenuti pregovore da bi rešila spor sa Grčkom oko imena, koji je Makedoniju koštao poziva za NATO.

Text viewDownload CoNNL-U