| s-101
| Da li očekujete ekonomsku blokadu ili druge vrste blokada? |
| s-102
| Crvenkovski: Republika Makedonija još nije definisala svoj konačni odnos prema nezavisnosti Kosova. |
| s-103
| Još uvek se držimo svog stava da ćemo, kao kandidat za članstvo u EU i NATO, slediti zajedničku politiku tih struktura po tom pitanju. |
| s-104
| Međutim, naravno da će konačna odluka i vreme kada će ona biti doneta prvenstveno zavisiti od procene zaštite naših nacionalnih i državnih interesa. |
| s-105
| Kao direktan sused, želimo da izgradimo podjednako dobre odnose i sa Beogradom i sa Prištinom. |
| s-106
| Da li ćemo u tome uspeti ne zavisi samo od nas, već i od ponašanja naših suseda. |
| s-107
| Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije poziv na samitu u Bukureštu i kako će to uticati na bezbednosnu situaciju u regionu? |
| s-108
| Da li očekujete i promenu ekonomske situacije u zemlji? |
| s-109
| Makedonski vojnik oprašta se od svog sina pred odlazak u mirovnu misiju u Avganistan. |
| s-110
| Makedonija je poslala svoje mirovnjake u nekoliko misija širom sveta. |
| s-111
| Crvenkovski: Republika Makedonija ispunila je sve neophodne uslove da bi dobila poziv u NATO. |
| s-112
| Naš ulazak u Alijansu, kao i pristupanje druge dve zemlje potpisnice Jadranske povelje, Albanije i Hrvatske, nesumnjivo će doprineti daljoj stabilizaciji regiona. |
| s-113
| To ima dodatnu težinu ako se ima u vidu proglašenje nezavisnosti Kosova i rizike koji iz toga proističu. |
| s-114
| Svaka dodatna garancija političke i bezbednosne stabilnosti, a članstvo u NATO donosi takve garancije, snažan je podsticaj za priliv novih investicija i ekonomski razvoj. |
| s-115
| Setimes: Da li je spor između Grčke i Makedonije oko imena prepreka za prijem Makedonije u NATO? |
| s-116
| Crvenkovski: Spor oko imena između Makedonije i Grčke je bilateralan spor koji ni na koji način ne spada u uslove za članstvo i u principu ne bi trebalo da bude prepreka za našu integraciju u NATO. |
| s-117
| Nažalost, Grčka je punopravna članica Alijanse i preti da će uložiti veto. |
| s-118
| Na taj način pokušava da nametne svoj interes nad zajedničkim interesom Alijanse u zamenu za regionalnu stabilnost i na njen račun. |
| s-119
| Setimes: Šta će se desiti ako veto ipak bude uložen? |
| s-120
| Vi i vlada imate zajednički stav - ako izbor spadne na ime ili poziv u NATO, Makedonija mora da izabere svoje ime. |
| s-121
| Crvenkovski: Iskreno se nadam da se to neće desiti. |
| s-122
| Republika Makedonija je iskrena u svojoj odlučnosti da postane članica NATO. |
| s-123
| Proteklih godina posvećeno smo radili na ostvarenju tog cilja i zaslužujemo poziv. |
| s-124
| Nije ni pravično, niti u duhu osnovnih vrednosti na kojima Alijansa počiva da se od nas traži da za članstvo platimo odustajanjem od našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. |
| s-125
| Setimes: Posetili ste makedonske mirovnjake u Iraku. |
| s-126
| Kakvo je iskustvo iz tog poduhvata i koliko Makedonija dobija od slanja vojnika u te mirovne misije? |
| s-127
| Crvenkovski: Makedonski vojnici učestvuju u vojnim misijama u Iraku, Avganistanu, Bosni i Hercegovini i Libanu. |
| s-128
| Na taj način, mi se već ponašamo kao punopravan i odgovoran član NATO i dajemo svoj doprinos mirovnim operacijama širom sveta. |
| s-129
| Makedonska vojska mnogo više daje nego što dobija od tih aranžmana i u potpunosti smo svesni svog dela odgovornosti i voljni da prihvatimo taj izazov. |
| s-130
| Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer (desno) i Crvenkovski obraćaju se novinarima posle sastanka u glavnom štabu NATO prošle godine. |
| s-131
| Setimes: Da li ste zadovoljni kohabitacijom sa vladom? |
| s-132
| Crvenkovski: Kada se radi o ključnim pitanjima za Republiku Makedoniju, vlada i ja imamo zadovoljavajuću saradnju i harmonizovane stavove. |
| s-133
| Naravno, kohabitacija se može podići na viši nivo i trebalo bi to uraditi, ali to je nešto o čemu ne bih želeo konkretno da govorim u ovom periodu. |
| s-134
| Setimes: Koliko je daleko Makedonija otišla na svom putu prema EU? |
| s-135
| Da li ste zadovoljni tempom reformi? |
| s-136
| Crvenkovski: Naš je cilj da u 2008. godini ispunimo sve neophodne preduslove da bi nam bio određen datum za početak pregovora o pristupanju, kao i da u potpunosti i uspešno završimo dijalog o liberalizaciji viznog režima. |
| s-137
| Realistično gledano, to su ostvarljivi ciljevi. |
| s-138
| Žalim što ih, zbog sopstvenih slabosti, nismo ispunili prošle godine. |
| s-139
| Uveren sam da će se reforme intenzivirati u sledećih nekoliko meseci. |
| s-140
| Setimes: Da li očekujete da Makedonija dobije datum o pregovorima do kraja ove godine? |
| s-141
| Crvenkovski: Republika Makedonija poseduje kako institucionalni, tako i demokratski kapacitet i, što je još važnije, snažnu odlučnost da do kraja 2008. dobije datum o početku pregovora. |
| s-142
| Setimes: Američki ambasador nedavno je podsetio na potrebu da se završi sprovođenje Majskog sporazuma koji su potpisale vlada i Demokratski savez za integraciju (DSI). |
| s-143
| Da li podržavate primenu tog sporazuma? |
| s-144
| Crvenkovski: Sporazumi se zaključuju da bi bili sprovedeni. |
| s-145
| Ako se beži od obaveza, gubi se smisao političkog dijaloga. |
| s-146
| Nadam se da su strane koje su zaključile Majski sporazum, u ovom slučaju premijer Gruevski i vođa DSI Ali Ahmeti, potpuno svesne toga. |
| s-147
| Setimes: Često putujete u zemlje regiona. |
| s-148
| Kakvo je vaše mišljenje o saradnji zemalja Balkana i koliko je ona, po vama, važna? |
| s-149
| Crvenkovski: Regionalna saradnja je od presudnog značaja. |
| s-150
| Srećan samo zbog činjenice da je u tom pogledu situacija danas neuporedivo bolja nego pre deset godina. |
| s-151
| Pred regionom je nova istorijska prilika. |
| s-152
| Zemlje vode političke elite koje daju prednost saradnji umesto sukobima. |
| s-153
| Svi oni posvećeni su istim demokratskim vrednostima i zajedničkoj evropskoj perspektivi. |
| s-154
| To se mora iskoristiti. |
| s-155
| Turska promenila ustav |
| s-156
| Turski predsednik potpisao je u petak ključni paket ustavnih amandmana, sa ciljem da se zemlja približi standardima EU. |
| s-157
| Predsednik Ahmet Nedždet Sezer potpisao je u petak (21. maja) ustavne amandmane. |
| s-158
| Predsednik Ahmet Nedždet Sezer potpisao je u petak (21. maja) ključni paket ustavnih izmena, sa ciljem da se domaće zakonodavstvo približi standardima EU. |
| s-159
| Paket koji sadrži 10 članova predložila je vlada predvođena Partijom pravde i razvoja (AKP), a podržali su ga opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) i Partija pravog puta (DYP). |
| s-160
| Usvajanjem amandmana Ustav Turske je izmenjen već deveti put od 1982. godine. |
| s-161
| Sadašnji ustav izradila je vojna vlada posle prevrata 1980. godine, a počeo je da se primenjuje 1982. |
| s-162
| Paketom amandmana, pripremljenim u okviru nastojanja Turske za prijem u EU, ukidaju se kontroverzni Državni bezbednosni sudovi (DGM) i mesto predstavnika Kancelarije načelnika Generalštaba u Visokom odboru za obrazovanje (YOK), garantuje se jednakost polova, ukida smrtna kazna, troškovi vojske stavljaju pod punu kontrolu Revizorske kancelarije i zabranjuje se zaplena štamparija. |
| s-163
| Promenjeno je ukupno deset članova ustava: |
| s-164
| Članu 10 dodata je formulacija 'žene i muškarci imaju jednaka prava'. |
| s-165
| 'Izvršenje smrtne kazne' izbačeno je iz Člana 15. |
| s-166
| Iz Člana 17 izbačen je pasus u kojem se pominje smrtna kazna, kao i rečenica 'tokom implementacije direktiva izvršnih vlasti u vreme vanrednog stanja'. |
| s-167
| Formulacija 'osim ako se radi o osudi za krivična dela počinjena protiv suvereniteta zemlje, principa republike i nacionalne bezbednosti' isključena je iz Člana 30. |
| s-168
| Ova klauzula odnosila se na zaplenu štamparija. |
| s-169
| Rečenica 'smrtna kazna ne može se koristiti ukoliko se zemlja ne suočava sa ratom ili stanjem neposredne ratne opasnosti ili za teroristička dela', izbrisana je iz Člana 38, a dodata je rečenica 'nikome ne može biti izrečena smrtna kazna'. |
| s-170
| Članom 87 parlamentu je oduzeta nadležnost za odobravanje smrtnih kazni. |
| s-171
| Promenjen je Član 90, čime je omogućeno da domaći zakoni postanu podređeni međunarodnim zakonima, usvojenim putem odgovarajuće procedure, u slučajevima kada su oni u suprotnosti. |
| s-172
| Iz Člana 131 izuzeto je pravo Kancelarije načelnika Generalštaba da postavlja svog člana YOK-a. |
| s-173
| Izbrisan je Član 143, u kojem su izneta načela i način funkcionisanja državnih bezbednosnih sudova. |
| s-174
| Ovlašćenja Revizorske kancelarije, obrazložena u Članu 160, su proširena i izbačena je rečenica kojom se poziva na tajne istrage vojnih troškova. |
| s-175
| Po zakonu, za usvajanje ustavnih amandmana neophodna je dvotrećinska većina u parlamentu. |
| s-176
| Od ukupno 526 poslanika koji su prisustvovali glasanju o paketu amandmana, 514 je glasalo za njihovo usvajanje. |
| s-177
| Iako usvajanje amandmana u parlamentu predstavlja značajan doprinos napretku koji je Turska postigla na putu ka ostvarivanju standarda EU, najmanje još 20 članova ustava mora biti izmenjeno da bi se dokument uskladio sa propisima EU. |
| s-178
| Prema rečima ministra pravosuđa Džemila Čičeka, mnogi članovi nisu u skladu sa standardima EU i opšte prihvaćenim parlamentarnim sistemom. |
| s-179
| Hrvatska pozvana da ubrza reforme potrebne za ulazak u EU |
| s-180
| Hrvatska mora da u sledeća tri meseca ubrza reforme koje zahteva EU, ako želi da ostane na putu za ulazak u članstvo, kako se predviđa, 2010. godine, naglasio je komesar EU za proširenje Oli Ren u utorak. |
| s-181
| 'Predstoji veliki posao, u oblasti reforme pravosuđa i državne uprave na primer, kao i borbi protiv korupcije', rekao je komesar EU za proširenje Oli Ren. |
| s-182
| Sledeća tri meseca biće od presudnog značaja za kandidaturu Hrvatske da postane 28. članica EU, kako se ta zemlja nada, 2010. godine, naglasio je jedan visoki zvaničnik Evropske komisije (EK) u utorak (8. aprila) i pozvao Zagreb da ubrza reforme. |
| s-183
| 'Hrvatska ima dobre izglede za napredak, ali joj istovremeno predstoji puno posla, u oblasti reforme pravosuđa i državne uprave na primer, kao i borbi protiv korupcije', rekao je komesar EU za proširenje Oli Ren posle razgovora sa hrvatskim šefom diplomatije Gordanom Jandrokovićem. |
| s-184
| 'Neophodno je da se to uradi do juna, zato što u protivnom tehnički raspored postaje gotovo nemoguć.' |
| s-185
| Evropska komisija saopštila je da želi da okonča pregovore o ulasku sa Hrvatskom do jeseni 2009, što bi toj zemlji omogućilo da postane član EU sledeće godine. |
| s-186
| Pregovori su počeli u oktobru 2005, a u međuvremenu je otvoreno 16 od 35 poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena. |
| s-187
| Vensan Dežer, predstavnik EK u Zagrebu izjavio je u utorak da bi do kraja ove godine moglo biti zatvoreno 14 oblasti o kojima se trenutno vode razgovori. |
| s-188
| Prema njegovim rečima, ovog meseca će verovatno biti otvorena dva nova poglavlja, a zatim još nekoliko kada Francuska preuzme predsedavanje Predsedništvom EU 1. jula. |
| s-189
| 'Sve u svemu, pregovori o pristupu sa Hrvatskom idu dobro', rekao je Ren i izrazio nadu da će Zagreb preduzeti neophodne korake tako da razgovori o nekim od najtežih poglavlja budu započeti u junu. |
| s-190
| Komesar je takođe čestitao Hrvatskoj na prošlonedeljnom pozivu za ulazak u NATO. |
| s-191
| Pored toga, Ren je istakao da, pošto je spor između Hrvatske i Slovenije oko prekograničnog saobraćaja rešen, nema više razloga za odlaganje pregovora o ribarenju i spoljnoj politici. |
| s-192
| Jandroković je rekao novinarima u Briselu da će njegova zemlja učiniti sve da ispuni postavljene ciljeve i da bude spremna da o njima predstavi pregovaračku poziciju Zagreba do juna. |
| s-193
| 'Spremni smo da to uradimo i to ćemo i uraditi', rekao je on. |
| s-194
| On je u intervjuu u utorak međutim priznao da to neće biti lako i da će zahtevati velike napore. |
| s-195
| Posle razgovora sa hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom prošlog meseca, predsednik EK Žoze Manuel Barozo rekao je da će Komisija najesen predstaviti indikativni raspored za tehničko okončanje pregovora 2009. godine, pod uslovom da Hrvatska ispuni neke uslove. |
| s-196
| Jandroković je rekao da je, u razgovoru sa Renom, 'posebno istakao spremnost Hrvatske da učini sve što je potrebno radi ispunjenja kriterijuma za punopravno članstvo i postane član EU 2010. godine'. |
| s-197
| Zbog nedobijanja poziva za NATO Makedonija ubrzava pregovore u sporu oko imena |
| s-198
| U atmosferi opšteg razočarenja u Makedoniji posle samita NATO u Bukureštu prošle nedelje, vlada drži konsultacije da bi rešila spor sa Grčkom oko imena. |
| s-199
| Američki predsednik Džordž V. Buš (levo) govori sa makedonskim predsednikom Brankom Crvenkovskim (u sredini) i premijerom Nikolom Gruevskim na samitu NATO u Bukureštu prošlog meseca. |
| s-200
| Uprkos razočarenju u Makedoniji zbog nedobijanja poziva za članstvo u NATO prošle nedelje, zvaničnici su obećali da će i dalje raditi na tome. |