| s-1
| Reči su postale roba |
| s-2
| O dokazanoj, višestrukoj vezi između jezika i nasilja pisali su, svaki u svojoj epohi, između ostalih, Karl Kraus, Džordž Orvel, Radomir Konstantinović. |
| s-3
| Suština je u tome da zloupotreba jezika proizvodi nasilje, a istovremeno totalitarno društvo stvara jezik nasilja. |
| s-4
| U svojoj poznatoj studiji LTI, Istina o jeziku nacista, Viktor Klemperer, „hroničar u srcu tame”, analizirao je jezik nacista. |
| s-5
| Ovaj savremenik i talac Hitlerove Nemačke, pisao je o tome kako je „nemački jezik u rukama nacista postao moćno oružje i narkotičko sredstvo”. |
| s-6
| Način govora uspešno u mnogo čemu odslikava epohu i duh te epohe. |
| s-7
| Klempererove analize pokazuju da je jezik nacista „sadržajno i izražajno” veoma siromašan, oskudan, sveden na demagogiju i propagandu. |
| s-8
| O takvom siromaštvu jezika možemo govoriti i u ovom našem vremenu. |
| s-9
| Kako je moguće, kako je do toga došlo da Klempererova definicija za jezik nacista postaje aktuelna i danas u društvima masovnih komunikacija koja se diče navodnom demokratijom? |
| s-10
| Nove štamparske tehnike i tehnologije omogućile su pravu jezičku poplavu političkih i reklamnih poruka, pretvorile su virtuelni svet komunikacija u veliku neograničenu i nesavladivu brbljaonicu. |
| s-11
| Reči su postale roba kao i sve drugo. |
| s-12
| Toliko je reči na tržištu da su u većini izgubile svako značenje i svaku vrednost, postale su lažljive, sadržajno i izražajno veoma siromašne. |
| s-13
| Savremeni francuski filozof Žan Bodrijar napisao je da tamo gde postoji previše informacija, gde smo iz minuta u minut, iz časa u čas, bombardovani nebrojenom količinom informacija, to obilje se pretvara u siromaštvo, više nema razlike između važnog i nevažnog, suočeni smo sa nemogućnošću da odvojimo bitno od nebitnog. |
| s-14
| Nikada u istoriji pisane i izgovorene reči nije bilo tolikog obilja reči, a nikada toliko oskudnog govora, toliko komunikacijskih šumova, teškoća u sporazumevanju, toliko demagogije i toliko praznoslovlja. |
| s-15
| Tehnologije same po sebi nisu ni uzrok, ni posledica. |
| s-16
| Tehnologije samo izoštravaju probleme , kontradiktornosti i nedoumice savremenih društava. |
| s-17
| U jednakoj meri u kojoj postoji zagađenje atmosfere radom bezbrojnih industrijskih postrojenja, postoji i ovo zagađenje lingvističkim muljem i blatom koje isplivava na površinu u oblasti komunikacija i informacija. |
| s-18
| Revolucije u tehnologiji doprinele su da potpunije i svestranije sagledamo sve nesavršenosti sveta u kojem živimo i opasnosti kojima je izložen. |
| s-19
| Stvarni je apsurd da uporedo sa neograničeno uvećanim mogućnostima sporazumevanja pod ruku ide ograničenost stvarnih komunikacija, umnožavanje različitih oblika nerazumevanja, širenje najrazličitijih oblika ljudske gluposti i netolerancije. |
| s-20
| U starom Egiptu, vladala je opšta zabrinutost kako će uvođenje pismenosti predstavljati veliku opasnost za budućnost Egipta. |
| s-21
| Verovalo se da niko više neće ništa učiti napamet a mogućnost da se sve zabeleži na listovima papirusa vodiće ne napretku nego opštem zaglupljivanju. |
| s-22
| Nekoliko hiljada godina kasnije, naša savremenica, nobelovka Doris Lesing, u tekstu karakterističnog naslova „Obrazovani varvarin” pokazuje sličnu zabrinutost, piše o „zatupljivanju”. |
| s-23
| Njene reči se odnose na onaj intelektualni sloj koji dominira savremenom političkom i kulturnom scenom. |
| s-24
| „Nije reč o lenjim i glupim ljudima”, piše Lesingova, „ali oni se ponašaju lenjo i glupo a da to očigledno ne uviđaju.” |
| s-25
| „Elektronska revolucija” posle štamparske revolucije donosi još jednu „totalnu promenu”. |
| s-26
| Doris Lesing izražava strepnju sličnu onoj koja je postojala i u starom Egiptu. |
| s-27
| „Izgubili smo svoje memorije... izgubili smo vrlo dragoceno svojstvo.” |
| s-28
| Drugim rečima, izgubili smo svoje mišljenje. |
| s-29
| Reči kojima smo preplavljeni, to više nisu naše reči, to su reči političkih ideologija, reklamnih spotova, senzacionalističke žute štampe i zatupljujućih elektronskih medija. |
| s-30
| Taj nametnuti, prizemni, populistički diskurs zauzeo je mesto izgubljene i zapuštene memorije. |
| s-31
| Rečima je oduzet njihov pravi smisao i značaj. |
| s-32
| Savremeni jezik i elektronska slika postali su predmet višestruke manipulacije. |
| s-33
| Jedno se govori i piše a sasvim drugo misli. |
| s-34
| Kaže se „mir” a misli na „rat”. |
| s-35
| Govori se o pomirenju a prava poruka je sukobljavanje. |
| s-36
| Kaže se istorija a podrazumeva se revizija istorije. |
| s-37
| Piše se o ekonomskoj obnovi dok preti potpuni ekonomski krah. |
| s-38
| Orvelovski oblik govora prisutan je u mnogim oblastima života. |
| s-39
| U politici, u ekonomiji, u kulturi. |
| s-40
| Ova vrsta govora proizvodi bolestan, prevarantski jezik, jezik ispražnjen od stvarnog smisla, usko povezan sa jezikom demagogije i jezikom mržnje. |
| s-41
| Istovremeno, to je govor konfuzije i pometnje. |
| s-42
| Borislav Pekić pitao se početkom devedesetih godina, istinski zabrinut, kako je uopšte moguće pisati romane i pripovetke na tom izopačenom, sunovraćenom, lažnom jeziku koji je postao opšteprihvaćen. |
| s-43
| Primo Levi, logoraš Aušvica i rodonačelnik logorske literature, govorio je da se patnje i stradanja logoraša u koncentracionim logorima nacističke Nemačke nikako ne mogu ispričati postojećim jezikom. |
| s-44
| Za to bi bilo neophodno smisliti neki novi jezik kojim je moguće dopreti do same suštine doživljenog terora, mučeništva i patnje. |
| s-45
| Postavlja se nezaobilazno pitanje, kako se izvući iz klopke siromašnog, lažljivog, demagoškog jezika koji ne tumači, ne izražava na istinit način složenu, osetljivu i tragičnu stvarnost u kojoj živimo. |
| s-46
| Kako povratiti izgubljeno mišljenje. |
| s-47
| To važno, u mnogo čemu i presudno pitanje, za sada ostaje bez odgovora. |
| s-48
| Veza između jezika i nasilja očevidna je i u novijoj istoriji Srbije. |
| s-49
| „Demokratija” je u Srbiju došla na krilima i uz svesrdnu pomoć tajnih policijskih službi. |
| s-50
| Državna bezbednost osnovala je većinu opozicionih partija ili je u njima imala svoje ljude. |
| s-51
| To je bio, po njihovom uverenju, najpouzdniji način da kontrolišu nejaku i tek rođenu opoziciju. |
| s-52
| Istovremeno, za odbranu Miloševićevog režima protiv uličnih demonstracija organizovane su grupe batinaša koje su upadale među demonstrante, u zgrade Univerziteta, nezavisne radio-stanice, obračunavale se sa prolaznicima na ulici. |
| s-53
| Obično su nosili „fantomke” da sakriju lica, sa toljagama za prebijanje protivnika režima i slučajnih prolaznika. |
| s-54
| Ti nasilnici ostali su zvanično neidentifikovani, iako se zna da su uglavnom dolazili iz vežbaonica za borilačke veštine, u okviru policijskih sportskih društava. |
| s-55
| Tako je vladajuća politička partija čvrsto čuvala vlast, tako je nasilje postalo legitimni pratilac politike, izgubila se tanka crvena linija između političara i kriminalaca. |
| s-56
| Zločinci osuđeni na najteža kriminalna dela početkom rata oslobađani su kazni i slati na front. |
| s-57
| Iz paravojnih formacija iznikli su „arkanovci”, kasnije „crvene beretke”, organizacije sa nacističkom ideologijom i nacističkim obeležjima „Krv i čast”, „Rasonalisti Srbije”, „Nacionalni stroj”... |
| s-58
| Počinjeni su veliki zločini nad civilima. |
| s-59
| Organizovana su politička ubistva: Ćuruvija, Stambolić, Đinđić... |
| s-60
| To je nasleđe sa kojim se ušlo u postmiloševićevsko vreme. |
| s-61
| U našoj epohi različiti su oblici nasilja. |
| s-62
| „Revolucionarno nasilje”, „ideološko nasilje”, „ratno nasilje”, „nasilje u ime patriotizma”, u ime države, organizovano nasilje, stihijsko nasilje. |
| s-63
| Nasilje da se očuva vlast, politički sistem, povlašćena pozicija. |
| s-64
| Elementarno, golo nasilje, prikriveno nasilje. |
| s-65
| Nema kraja nabrajanju. |
| s-66
| U domaćoj varijanti nasilnici su uvek imali svoje pokrovitelje na visokim državnim položajima. |
| s-67
| Govorom nasilja slale su se poruke domaćoj ali i stranoj javnosti. |
| s-68
| Paljenje ambasada, džamija, sprečavanje „Parade ponosa”, obračuni sa neistomišljenicima, dirigovane poruke mržnje navijača na stadionima, sve su to jasne i čitljive poruke. |
| s-69
| Ako „političke volje” nije bilo za mnoge druge važne stvari, za nasilje nikada nije nedostajalo, uz naopako i pogrešno shvatanje da se nasiljem išta može razrešiti. |
| s-70
| Pored fizičkog nasilja postoje i drugi oblici nasilja, manje vidljivi ali jednako prisutni. |
| s-71
| Verbalno nasilje, nametanje stereotipa i predrasuda iz kojih se rađa mržnja koja se iznova preobražava u fizičko nasilje, zatvarajući tako začarani krug nasilja. |
| s-72
| Živimo u vremenu i prostoru gde je u svaku poru života utisnuto nasilje. |
| s-73
| Glavni proizvod nasilja je strah. |
| s-74
| Države nasilja prepoznaju se po strahu njihovih stanovnika. |
| s-75
| Strah da se ostane bez posla, strah od gladi, strah od organizovanih nasilničkih grupa, strah od svemoćne države. |
| s-76
| Mera straha je mera nasilja. |
| s-77
| Kada se tako žestoko i duboko izmešaju politika, nasilje i kriminal, veoma je komplikovano a često i nemoguće razdvojiti ih. |
| s-78
| Između jezika politike i jezika kriminala brišu se granice i razlike. |
| s-79
| Jezik političara i kriminalizovanog društva ovde i danas najbolje se ogleda u potpunoj tabloidizaciji medija, gde preovlađuje siromašan, prostački, primitivan način komunikacije, jezik koji se pretvorio u nasilje nad jezikom i nasilje nad kulturom. |
| s-80
| Ne tako davno putem političke i ideološke propagande izgovarane reči su se pretvarale u stvarno oružje kojim su ubijani ljudi. |
| s-81
| Sudeći po onome šta se danas događa sa jezikom koji dominira javnom scenom, imamo razloga da duboko strepimo za budućnost zemlje koja je naša domovina. |