| s-1
| Nevolje sa odsustvom volje |
| s-2
| Po svoj prilici, u vrlo dogledno vreme dobićemo zakon o ispitivanju porekla imovine. |
| s-3
| Iz najrelevantnijih izvora već je saopšteno da je formirana radna grupa koju će voditi ministar pravde, a čiji je zadatak da što pre, valjda do prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine, pripremi predlog zakona. |
| s-4
| Ovo je vest koju su mnogi primili sa zadovoljstvom. |
| s-5
| Nimalo čudno, jer nema sumnje da mnoge građane odavno iritira svakodnevno suočavanje s lavinom medijskih „vesti” o vilama, jahtama, skupocenim automobilima i raskošnom životu „biznismena”, estradnih „zvezda”, „dama” nedefinisanih profesija, likova bez zaposlenja i zanimanja, pa i političara za čiju se imovinu i novac koji rasipaju može reći da je, najblaže, nejasnog porekla. |
| s-6
| Ima, razume se, i onih koji ne dele „oduševljenje”, koji npr. podsećaju na neprijatna, već gotovo zaboravljena iskustva iz socijalističkih vremena ili postavljaju pitanje – u koliko modernih, dobro uređenih država postoje posebni zakoni o utvrđivanju porekla imovine, a u koliko njih to uređuju „redovni” poreski zakoni? |
| s-7
| Nije mi ideja, bar ne ovom prilikom, da se svrstavam na neku stranu, već da podsetim na neke nezaobilazne, a reklo bi se nedovoljno poznate činjenice. |
| s-8
| Dakle, naš važeći Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (član 59) sadrži odredbe o unakrsnoj proceni poreske osnovice. |
| s-9
| Te odredbe predviđaju da se – ako je neko u jednoj godini stekao imovinu, odnosno napravio rashode u vrednosti koju njegovi prihodi ne pokrivaju – razlika oporezuje po stopi od 20 posto. |
| s-10
| I nema nikakvih smetnji, naprotiv – ovakva unakrsna procena je moguća svake godine. |
| s-11
| Zakon je donet 2002, na snazi je već 13 godina! |
| s-12
| Osim zakona, a direktno s njim u vezi, imamo i Pravilnik o načinu i postupku utvrđivanja poreske osnovice poreza na dohodak građana na neprijavljene prihode unakrsnom procenom. |
| s-13
| Donet je, doduše ne u zakonom predviđenom roku od tri meseca, već s docnjom od nekoliko godina, u leto 2006, ali i on je na snazi već dugo, celih devet godina! |
| s-14
| Znamo li u koliko slučajeva su primenjene navedene zakonske odredbe i pravilnik? |
| s-15
| I u odsustvu preciznog odgovora na ovo pitanje (bila bi to informacija od prvorazrednog javnog značaja), lako se može pretpostaviti, zapravo zna se da je reč o zanemarljivo malom broju. |
| s-16
| S tim u vezi, i to ne samo povodom ovog slučaja, već, nažalost, povodom velikog broja sličnih, u mnoštvu različitih oblasti, treba se, u uslovima (hiper)produkcije novih zakona, suočiti s činjenicom da naš glavni problem nije kvalitet naših zakona (kakav god da je), već način na koji se „primenjuju”. |
| s-17
| A budući da je objašnjenje za takvu „primenu” zakona najčešće famozno „odsustvo političke volje”, krajnje je vreme, imperativ je, da učinimo nespornim da se odnos prema „političkoj volji” mora definisati onako kako se to radi u uređenim zemljama. |
| s-18
| Politička volja je fenomen apsolutno relevantan za odluku da se zakon donese ili ne. |
| s-19
| Ali kad se zakon donese, za njegovu primenu politička volja mora biti apsolutno irelevantna. |
| s-20
| A „odsustvo volje” za primenjivanje zakona mora biti tretirano isključivo kao ono što objektivno jeste – volja za izigravanje, odnosno kršenje zakona. |
| s-21
| Dakle, kao nešto za šta se mora snositi odgovornost – politička, disciplinska, krivična... |
| s-22
| Imamo li, dok i kod nas ne bude tako, „prava” i razloga da očekujemo da će se nešto bitno promeniti donošenjem još jednog novog zakona? |